Elektrifikacija 2.0

Jaksot

• 
  Elektrifikacija 2.0: Sunce je zakon! Kakav Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije nam treba? 07.09.2026 1t 49min

  Srbija danas šalje pomešane signale. Najavljuju se ubrzane procedure, zone ubrzanog razvoja i veća prava građana, dok projekti čekaju, propisi se nedosledno tumače, a distributivna mreža ostaje zapostavljena.U novoj epizodi podkasta Elektrifikacija 2.0, razgovaramo sa Ivanom Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine, Ognjanom Pantićem iz Beogradske otvorene škole i Mirkom Popovićem iz Platforme za društveni razvoj i inovacije o jednom od najvažnijih pitanja energetske tranzicije u Srbiji: Da li će novi zakon zaista otvoriti prostor za obnovljive izvore i građansku energiju ili opet sve odlažemo kroz formalno ispunjavanje evropskih obaveza?Građanima se govori da treba da postanu aktivni učesnici energetskog sistema. U praksi, njihova prava često zavise od neusaglašenih propisa, sporih institucija i tumačenja pojedinačnog službenika.To nije samo administrativni problem. To je pitanje vladavine prava.U epizodi razgovaramo o tome zašto Srbiji nije potrebna još jedna izolovana izmena zakona, već reforma koja povezuje energetiku, građevinarstvo, prostorno planiranje, zaštitu životne sredine, finansije i rad distributivnog sistema.Posebno analiziramo zone ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije.One mogu ubrzati izdavanje dozvola i razvoj projekata, ali samo ako su zasnovane na ozbiljnim analizama i ako unapred štite prirodu, biodiverzitet, lokalne zajednice, prava građana i njihovu imovinu.Ubrzana procedura ne sme da znači ubrzano zaobilaženje propisa! Prve takve zone trebalo bi razvijati tamo gde su rizici najmanji: na krovovima, industrijskim objektima, napuštenim fabrikama, degradiranom zemljištu i drugim već izgrađenim površinama.Razgovaramo i o potrebi za jednostavnijim i jednakim procedurama. Isti projekat ne sme u jednoj opštini zahtevati dodatne dozvole, a u drugoj ne. Građani moraju unapred znati koju dokumentaciju podnose, ko donosi odluku i koliko dugo postupak može da traje.Jedno od mogućih rešenja jesu i testna regulatorna područja.U pojedinim lokalnim samoupravama, naseljima ili industrijskim zonama mogla bi se prvo proveriti nova pravila za priključenje elektrana, skladištenje i deljenje energije, energetske zajednice i kraće administrativne postupke. Cilj nije stvaranje prostora u kojem zakon ne važi, već bezbedno testiranje rešenja pre njihove primene u celoj Srbiji. Obnovljivi izvori energije nisu pretnja elektroenergetskom sistemu. Problem nastaje kada institucije ne planiraju, mreža se ne razvija, propisi nisu usklađeni, a odluke se donose bez analiza i učešća javnosti.Odgovor na tehnička ograničenja nije zabrana razvoja. Odgovor su ulaganje u distributivnu mrežu, savremeno upravljanje, dostupni podaci i odgovorne institucije.Energetska tranzicija ne sme da ostane prostor za privilegovane investitore, zatvorene procedure i projekte bez javne kontrole. Ona mora da donese veću energetsku nezavisnost, čistiji vazduh, predvidivije troškove i mogućnost da građani proizvode, koriste, skladište i dele energiju.Sunce, vetar i voda nisu samo resursi velikih energetskih kompanija. To su domaći izvori energije koji treba da rade u korist celog društva.Pogledajte novu epizodu podkasta Elektrifikacija 2.0 i uključite se u razgovor o tome ko donosi energetske odluke i ko od tranzicije ima koristi.🔔 Pretplatite se na kanal i uključite obaveštenja za nove epizode.🌐 Više informacija o kupcima-proizvođačima:https://prozjumer.rs🌐 Više informacija o energetskim zajednicama:https://energetske-zajednice.rsPodkast „Elektrifikacija 2.0“ nastao je u okviru projekta Centra za unapređenje životne sredine „Građanska energija za zelenu transformaciju“, koji je deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.#Elektrifikacija20 #ObnovljiviIzvoriEnergije #GrađanskaEnergija #EnergetskaTranzicija #Prozjumeri #EnergetskeZajednice #ZoneUbrzanogRazvoja #VladavinaPrava
• 
  Elektrifikacija 2.0: Trenutak istine za srpsku energetiku 07.09.2026 1t 40min

  Srpska energetika nalazi se pred važnim izborom: da li ćemo ubrzati promene i iskoristiti potencijal obnovljivih izvora ili ćemo nastaviti da odlažemo odluke, dok ekonomska i društvena cena takvog pristupa postaje sve veća?U novoj epizodi podkasta Elektrifikacija 2.0, Vladan Šćekić razgovara sa prof. dr Nikolom Rajakovićem, profesorom Elektrotehničkog fakulteta u penziji i predsednikom Saveza energetičara, o najvažnijim problemima srpske energetike i mogućim pravcima njenog razvoja.Srbija i dalje približno dve trećine električne energije proizvodi iz uglja. Istovremeno, razvoj obnovljivih izvora usporavaju regulatorna ograničenja, dodatne procedure i nedovoljno modernizovana distributivna mreža. CBAM pokazuje da električna energija iz uglja više nije samo klimatski i ekološki problem, već i pitanje konkurentnosti EPS-a, privrede i cele zemlje.Da li mreža zaista nema kapaciteta za nove solarne i vetroelektrane? Koliki deo problema je tehnički, a koliki proizlazi iz nedostatka pametnih brojila, baterija, digitalizacije, pouzdanih podataka i savremenog upravljanja sistemom?Razgovaramo i o tome zašto je distributivna mreža verovatno najvažnije, ali i najpotcenjenije mesto energetske tranzicije. Upravo u njoj treba povezati prozjumere, krovne solarne elektrane, toplotne pumpe, električna vozila, baterije i buduće energetske zajednice.Prof. Rajaković objašnjava zbog čega postojeći tarifni sistem više ne odgovara energetici sa sve većim udelom solarne energije, kako bi dinamičke tarife mogle da pomognu i građanima i elektroenergetskom sistemu i zašto baterije nisu samo skladišta energije, već važan resurs za balansiranje i upravljanje mrežom.Otvaramo i šira pitanja budućnosti energetike: ulogu građanske energije, rast potrošnje data centara, elektrifikaciju grejanja i transporta, zeleni vodonik, nuklearnu energiju i novu vrstu tehnološke zavisnosti koju ona može da donese.Jedna od centralnih poruka razgovora je jasna:Spora dekarbonizacija je loša dekarbonizacija, a zakasnela postaje mnogo skuplja.Ako vas zanima šta zaista usporava energetsku tranziciju Srbije i kakvu ulogu u novom energetskom sistemu treba da imaju građani, pogledajte celu epizodu.Za više informacija o građanskoj energiji, solarnim elektranama i sticanju statusa kupca-proizvođača posetite:https://prozjumer.rshttps://energetske-zajednice.rshttps://cuzs.org.rsUkoliko imate pitanja u vezi sa podkastom, pišite nam na [email protected] Elektrifikacija 2.0 proizvodi Centar za unapređenje životne sredine.#Elektrifikacija20 #EnergetskaTranzicija #Energetika #ObnovljiviIzvori #SrpskaEnergetika #EnergetikaSrbije #Dekarbonizacija #CBAM #EPS #EDS #AERS #MinistarstvoRudarstvaIEnergetike #SolarnaEnergija #Vetroenergija #CenaUgljenika #UgljenDioksid #Tarife #TarifniSistem #Struja #JeftinaStruja #SkupaStruja #DistributivnaMreža #ElektroenergetskaMreža #KapacitetMreže #PriključenjeOIE #Prozjumeri #KupciProizvođači #GrađanskaEnergija #EnergetskeZajednice #BaterijskiSistemi #SkladištenjeEnergije #PametnaBrojila #DigitalizacijaMreže #DinamičkeTarife #UpravljanjePotrošnjom #BalansiranjeSistema #ElektričnaVozila #VehicleToGrid #ToplotnePumpe #DataCentri #ZeleniVodonik #NuklearnaEnergija #EnergetskaNezavisnost #KlimatskaPolitika #CUZS #ProzjumerRs
• 
  Oni su budućnost srpske energetike - H-Bridges 07.09.2026 38min

  Ova epizoda je za sve one koji veruju da mladi ljudi ovde imaju šta da pokažu svetu.Postoji takmičenje na kojem studenti ne rešavaju zadatke za ocenu, nego prave tehnologije koje mogu oblikovati budućnost energije. Zove se International Future Energy Challenge, a u finalu takmičenja je studentski tim iz Srbije: H-Bridges.I mi navijamo da pobede!U novoj epizodi podcasta Elektrifikacija 2.0, Vladan Šćekić razgovara sa Žanom i Veljkom, članovima H-Bridges tima, koji okuplja studente oko razvoja prototipova iz oblasti energetske elektronike.Ovogodišnji zadatak je razvoj dvosmernog punjača za električno vozilo.Ovo možda zvuči tehnički, ali suština je vrlo jednostavna: energija treba da radi za ljude. Da domovi budu sigurniji. Da računi budu predvidljiviji. Da vazduh bude čistiji. Da mladi ljudi imaju priliku da ovde razvijaju znanje, rešenja i karijere koje vode ka boljem kvalitetu života.Zato ova epizoda nije samo priča o jednom takmičenju.Žana i Veljko pričaju kako funkcioniše tim od 23 studenta, kako se dele poslovi između hardvera, softvera i komunikacija, kako se priprema prototip za finale, zašto je energetska elektronika nevidljivi, ali ključni deo čiste energije, i šta znači kada studenti iz Srbije stoje rame uz rame sa timovima sa velikih svetskih univerziteta.H-Bridges već godinama pokazuje da znanje ne mora da ostane u knjigama, skriptama i ispitima.Može da se pretvori u uređaj.U tim.U međunarodni rezultat.U samopouzdanje jedne generacije.U dokaz da budućnost može da se pravi i odavde.Za nas je ova epizoda važna jer pokazuje nešto jednostavno: čistija i bolja budućnost neće doći sama. Nju će napraviti ljudi koji znaju, rade, uče, sarađuju i ne odustaju.A H-Bridges je jedan od timova koji tu budućnost već pravi.Pogledajte novu epizodu i upoznajte Žanu, Veljka i tim za koji ćemo svi navijati u finalu!Linkovi:H-Bridges: https://h-bridges.etf.bg.ac.rs/sr/H-Bridges Instagram: https://www.instagram.com/hbridges_etf/Centar za unapređenje životne sredine: https://cuzs.org.rsPortal za prozjumere: https://prozjumer.rsPortal za energetske zajednice građana: https://energetske-zajednice.rs/ #Elektrifikacija20 #HBridges #CUZS #EnergetskaElektronika #ElektričniAutomobili #ETF #Mladi #studenti #Srbija
• 
  Elektrifikacija 2.0: Prozjumeri toplotne energije 15.04.2026 1t 51min

  U novoj epizodi podkasta Elektrifikacija 2.0, Vladan Šćekić razgovara sa Slobodanom Jerotićem, mašinskim inženjerom i stručnjakom za daljinsko grejanje, o ideji koja na prvi pogled deluje paradoksalno, ali u suštini logično: da građani ne budu samo potrošači toplotne energije, već i njeni proizvođači.Dok je koncept prozjumera u električnoj energiji već poznat, ova epizoda otvara pitanje njegovog proširenja na toplotnu energiju, posebno u kontekstu sistema daljinskog grejanja koji su dominantni u urbanim sredinama u Srbiji.Otkrivamo:Kako koncept kupca-proizvođača može da funkcioniše u sistemima daljinskog grejanja,Šta je daljinsko grejanje pete generacije,Zašto je lokalni nivo ključan za razvoj novih energetskih modela,Koje su tehničke i organizacione pretpostavke da jedna zgrada ili institucija postane toplotni prozjumerKako funkcioniše odnos između građana i toplana u novom modelu i zašto taj odnos ne mora biti konfliktanKako kombinacija toplotnih pumpi, solarnih sistema i daljinskog grejanja može smanjiti troškoveKo su idealni kandidati za primenu modela toplotnog prozjumeraNa koji način finansijski i društveni efekti zajedno oblikuju isplativost ovakvih projekataPoseban deo razgovora posvećen je analizi konkretnog modela razvijenog u Somboru, gde je razrađen koncept uvođenja toplotne pumpe u jednu školu kao baznog izvora energije. Kroz taj primer vidimo kako relativno mali kapacitet može pokriti većinu potreba za grejanjem, zahvaljujući pažljivoj optimizaciji sistema i razumevanju realnog profila potrošnje. U kombinaciji sa dodatnim korisnicima, poput gerontološkog centra koji se nalazi u istoj ulici, ovaj model pokazuje kako višak energije može postati resurs, a ne gubitak, i kako lokalne mreže mogu funkcionisati kao fleksibilni energetski sistemi.U širem kontekstu, epizoda otvara pitanje energetske bezbednosti i strukture postojećeg sistema u Srbiji, koji je i dalje dominantno zasnovan na fosilnim gorivima. Kroz istorijske primere i savremene izazove, ukazuje se na potrebu za diversifikacijom izvora energije i većim učešćem obnovljivih izvora koji se proizvode lokalno. Upravo tu se pojavljuje prostor za razvoj građanske energije i modela koji kombinuju centralizovane sisteme sa decentralizovanom proizvodnjom.Ova priča se prirodno nadovezuje na postojeće globalne energetske trendove, gde se nakon perioda dominacije velikih sistema ponovo vraćamo lokalnim, fleksibilnim rešenjima. Kao što su prvi elektroenergetski sistemi bili lokalni i ograničeni na male zajednice, tako se i danas, kroz koncept energetskih zajednica i prozjumera, vraćamo ideji da energija može biti proizvedena, upravljana i deljena bliže mestu potrošnje.Ako želite da razumete kako daljinsko grejanje može postati dvosmeran sistem, kako građani mogu aktivno učestvovati u proizvodnji energije i zašto se energetska tranzicija ne dešava samo na nivou države, već i u zgradama, ulicama i gradovima, ova epizoda donosi detaljan i analitičan uvid u jedan od mogućih pravaca razvoja energetike u Srbiji.
• 
  Elektrifikacija 2.0: Ko je upalio prvu sijalicu u Beogradu? 03.04.2026 1t 44min

  Kako Beograd, bez novca, bez sistema i bez jasnog plana uspeva da uvede struju na kraju 19. veka - i šta nas ta priča uči?U novoj epizodi podkasta Elektrifikacija 2.0, Vladan Šćekić razgovara sa Zoricom Civrić, iz Muzeja nauke i tehnike, i vraćaju se u vreme prve elektrifikacije Beograda, period kada električna energija nije bila izvesnost, već rizična odluka.Razgovor ide dalje od uobičajene priče o „uvođenju struje“. Elektrifikacija se sagledava kao deo društvenog, političkog i infrastrukturnog projekta u kome su se preplitali interesi države, privatnog kapitala, nauke i svakodnevnog života građana.Otkrivamo:• Kako je Beograd, uprkos ograničenim resursima, uspeo da napravi iskorak ka modernom dobu i uvede električnu energiju• Zašto elektrifikacija nije bila samo tehničko pitanje, već i pitanje politike, finansija i upravljanja• Gde je u toj priči Nikola Tesla koji je tada posetio Beograd,• Kakvu su ulogu imali strani investitori u razvoju infrastrukture• Zašto je tramvajski saobraćaj bio ključan za razvoj električne mreže• Kako je izgledao prelaz sa petrolejskih fenjera na električno osvetljenje i koji su bili najveći izazovi tog procesa• Ko su bili ključni akteri - od Vladana Đorđevića do Đorđa Stanojevića, i kakve su sve odluke donosiliPoseban deo epizode posvećen je razumevanju kako su prvi elektroenergetski sistemi zapravo funkcionisali — kao izolovane, lokalne mreže, bez međusobnog povezivanja. Ova rana faza razvoja otvara zanimljivu paralelu sa savremenim konceptima decentralizovane proizvodnje i energetskih zajednica.Razmatramo i širi kontekst modernizacije Beograda krajem 19. veka - od vodovoda i kanalizacije, do javne rasvete, i kako su ove infrastrukture razvijane paralelno, često kroz improvizaciju, ali uz jasnu ambiciju da grad postane moderan evropski centar.Ako želite da razumete kako su nastajali prvi energetski sistemi u Srbiji, koliko su odluke o infrastrukturi zapravo političke i zašto istorija elektrifikacije danas zvuči iznenađujuće poznato — ova epizoda donosi analitičan i detaljan pogled na početke elektrifikacije u Srbiji.
• 
  Elektrifikacija 2.0: Energetska efikasnost između javnog dobra i privatne koristi 16.03.2026 2t 1min

  Zašto je energetska efikasnost mnogo više od tehničkog pitanja i zašto o njoj moramo govoriti kao o razvojnoj i društvenoj temi?U ovoj epizodi podkasta Elektrifikacija 2.0 razgovaramo, sa Aleksandrom Macurom iz RES fondacije, o tome kako Srbija troši energiju, zašto kasnimo u unapređenju efikasnosti i kako su dizajnirane javne šeme subvencija koje danas oblikuju energetsku tranziciju.Razgovor ide izvan uobičajene priče o izolaciji i prozorima. Energetska efikasnost se sagledava kao pitanje pravednosti, poverenja u institucije, kvaliteta javnih politika i dugoročnih budžetskih odluka koje će plaćati i buduće generacije.Otkrivamo:• Šta znači energetski intenzitet i zašto Srbija i dalje troši više energije po jedinici BDP-a od evropskog proseka.• Zašto problem efikasnosti ne počinje samo u domaćinstvima, već i u proizvodnji električne energije i u sistemima grejanja.• Koje su ključne prepreke za ulaganja i zašto finansijski podsticaji nisu dovoljni bez standarda, zabrane loših tehnologija, ESCO modela i edukacije.• Kako funkcioniše program „Čista energija za građane“, kako se finansira i kakve rezultate daje.• Koje mere građani najčešće biraju i da li model „ko prvi dođe, prvi dobije“ vodi ka pravičnoj raspodeli sredstava.Drugi deo epizode posvećen je projektu „Javni ESCO“, planiranoj sanaciji oko 600 višeporodičnih zgrada na daljinskom grejanju. Razmatramo kako ESCO pristup funkcioniše u praksi, zašto je važna uloga institucionalnog posrednika i da li finansijska konstrukcija sa oko 50% javnog sufinansiranja otvara ozbiljna pitanja prioriteta i pravičnosti. Da li se time ubrzava tranzicija ili se dodatno podržava već privilegovani deo stanovništva?Razmatrali smo i kako energetsko siromaštvo ima izraženu rodnu dimenziju, zašto su žene, posebno u samohranim i starijim domaćinstvima, češće socijalno ugroženije i dodatno izložene posledicama boravka u energetski neefikasnim i zagađenim domovima. Kratko smo se osvrnuli i na situaciju u regionu, uključujući primere subvencija i ESCO modela u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.Ako želite da razumete kako funkcionišu subvencije, čiji su troškovi, a čije koristi od energetske efikasnosti i šta bi moglo da se unapredi u postojećim modelima, ova epizoda donosi analitičan i argumentovan pogled na jednu od ključnih tema energetske tranzicije u Srbiji.
• 
  Elektrifikacija 2.0: Da li je Srbija spremna za nuklearnu energiju? 14.03.2026 1t 42min

  U novoj epizodi podkasta „Elektrifikacija 2.0“ prvi put smo se ozbiljno bavili nuklearnom energijom, od samih osnova. Ako želite da shvatite zašto se danas o nuklearnoj energiji toliko govori i šta to znači za Srbiju, ova epizoda je dobar uvod.Razgovarali smo o tome šta je nuklearna energija, kako funkcioniše u praksi, koje su njene prednosti, poput stabilne proizvodnje i niskih emisija CO₂, ali i pitanja koja se ne mogu zaobići, od bezbednosti i otpada, do cene i poverenja u institucije. Osvrnuli smo se i na različite tipove reaktora, uključujući i male modularne reaktore, o kojima se danas često govori kao o rešenju za budućnost.Razgovor smo proširili i na širi kontekst - kako se nuklearna energija koristi u svetu i Evropi, kao i kakva je situacija u našem okruženju.Važan deo epizode posvećen je i našem prostoru. Vratili smo se u period Instituta Vinča i jugoslovenskog nuklearnog programa, kroz godine moratorijuma, pa sve do današnjih odluka koje ponovo otvaraju pitanje nuklearne energije u Srbiji.Ovo je epizoda za sve koji žele da razumeju širu sliku. Nuklearna energija nije tema koja se tiče samo stručnjaka i strategija na papiru, već pitanja kakav energetski sistem gradimo i ko u njemu donosi odluke. Ako vam je makar jednom prošlo kroz glavu da li je nuklearna energija realna opcija za Srbiju, koliko je bezbedna i šta sve stoji iza tih odluka, ova epizoda je pravo izbor za početno informisanje.
• 
  Elektrifikacija 2.0: Mladi, energija i sloboda da proizvodiš svoju struju 13.03.2026 45min

  Razgovarali smo sa Nenadom, 25-godišnjim prozjumerom i članom energetske zadruge, koji je odlučio da pređe sa znatiželje na akciju — i počeo da proizvodi zelene kilovat-sate za svoje domaćinstvo.U ovoj epizodi razgovaramo o onome što se retko čuje: šta za jednog mladog čoveka znači odluka da postane prozjumer? Da li je to samo tehnologija, ili mnogo veći lični proces — hrabrost, sumnje, učenje, podrška porodice i osećaj odgovornosti prema budućnosti.Kroz razgovor prolazimo put od prvog „klik“ trenutka kada se rodila ideja da može da proizvodi svoju energiju, pa sve do današnjih izazova, ušteda, navika, očekivanja i uloge mladih u energetskoj tranziciji u Srbiji. Govorimo o pogrešnim predstavama o čistoj energiji, realnim barijerama za mlade, generacijskim razlikama i mentalnim kočnicama koje nas sputavaju da zakoračimo u praksi, a ne samo u teoriji.Nenad otkriva šta ga je najviše motivisalo, ko ga je podržao (a ko baš i nije), šta mu je najviše nedostajalo kada je kretao u sve ovo i kako danas vidi svoju misiju.U poslednjem delu epizode razgovaramo o budućnosti:šta njegova generacija vidi, čemu se nada, čega se plaši i zašto veruje da mladi mogu da postanu pokretači najveće energetske promene u istoriji Srbije.Ako vas zanima kako izgleda put jednog mladog prozjumera — od prvog pitanja do prvog kilovat-sata — ovo je epizoda za vas.Ovaj podkast je izradio Centar za unapređenje životne sredine, u okviru projekta „Klima i energija u rukama građana“. Ove aktivnosti su deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.
• 
  Elektrifikacija 2.0: Kada najmanji molekul pokrene revoluciju: vodonik između nauke i tržišta 12.03.2026 56min

  Šta zapravo znači kada kažemo: vodonik u energetici? Zašto se o njemu sve više govori kao o ključu energetske tranzicije – i ako je toliko dobar, zašto ga već ne koristimo masovno?U novoj epizodi podkasta Elektrifikacija 2.0 razgovaramo sa dr Jasminom Grbović Novaković, naučnim savetnikom Instituta Vinča i rukovodiocem Centra izuzetnih vrednosti za vodoničnu energetiku i obnovljive izvore energije od koje ćemo saznati:- zašto je vodonik toliko važan,- šta znače pojmovi poput zelenog, sivog i plavog vodonika,- kako se vodonik proizvodi, skladišti i transportuje,- bezbednost, isplativost i izazovi masovne primene,- kako izgleda vožnja automobila na vodonik,- razvoj infrastrukture i „vodoničnih dolina“ u Evropi,- potencijal Srbije da postane deo vodonične revolucije.Odgovaramo na ova i mnoga druga pitanja, razgovaramo o trenutnim pilot projektima, zakonodavstvu i budućnost vodonika u Srbiji i svetu u narednih 5, 10, pa čak i 20 godina! 🌍Ne propustite ovu epizodu ako želite da razumete kako vodonik može transformisati energetiku i doprineti održivoj budućnosti! 🎙️Ovaj podkast je izradio Centar za unapređenje životne sredine, u okviru projekta „Klima i energija u rukama građana“. Ove aktivnosti su deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.
• 
  Elektrifikacija 2.0 - Zašto ne sija Sunce za stambene zajednice 02.10.2025 1t 17min

  Godinu i po dana nakon što smo prvi put otvorili temu prozjumera u stambenim zajednicama – situacija se, nažalost, nije mnogo promenila. Na Novom Beogradu, u jednoj zgradi sa 28 stanova, solarna elektrana snage 15 kW (18 kWp) je izgrađena, ali i dalje nije priključena na mrežu. Šta se desilo? Zašto procedure traju toliko dugo? Kako izgleda put jedne stambene zajednice od ideje do realizacije statusa kupca-proizvođača?U ovoj epizodi razgovaramo sa Rastislavom Kragićem iz stambene zajednice u Bloku 45, koji je sa nama podelio svoje iskustvo – od prvog sastanka sa komšijama, preko donošenja odluke i finansiranja projekta, pa sve do procedure priključenja.U ovoj epizodi podkasta ćete saznati:• kako su stanari jedne zgrade zajednički odlučili da izgrade solarnu elektranu,• koji su bili najveći izazovi u dogovoru, a koji su najčešći razlozi za skepticizam ili odustajanje,• kako se bira veličina elektrane i planira raspodela proizvedene energije,• kako pažljivo postaviti solarnu elektranu na ravan krov zgrade stare 50 godina,• zašto elektrana ne radi i više od godinu dana nakon završetka radova.• zbog čega stambene zajednice još uvek nemaju mogućnost direktne potrošnje proizvedene energije,• kako izgleda proces registracije prozjumera za stambene zajednice.Ako razmišljate o postavljanju solarne elektrane na svojoj zgradi (stambenoj zajednici), ovu epizodu obavezno pogledajte/slušajte – čućete sve važne detalje i korake u proceduri koji Vam mogu pomoći da skratite svoj put do prozjumerske stambene zajednice....Ovaj podkast je izradio Centar za unapređenje životne sredine, u okviru projekta „Klima i energija u rukama građana“. Ove aktivnosti su deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.”
• 
  Elektrifikacija 2.0 - Prozjumeri bez barijera: Kako otvoriti energetsko tržište za građane 15.09.2025 1t 53min

  Da li građani i preduzeća koja proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe mogu imati bolje uslove?U ovoj epizodi podkasta „Elektrifikacija 2.0“, doc. dr Jelena Stojković Terzić sa Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu razgovara sa Vladanom Šćekićem iz Centra za unapređenje životne sredine o rezultatima prve detaljne studije o prozjumerima u Srbiji.🎙️ Šta ćete saznati u ovoj epizodi:- Koje su finansijske i energetske koristi statusa kupca-proizvođača- Koliko je prozjumera u Srbiji i kako stojimo u poređenju sa regionom i EU- 5 ključnih prepreka: regulatorne, institucionalne, ekonomske, društvene i tehničke- Uticaj prozjumera na mrežu, snabdevače i cene električne energije- Potencijal prozjumerstva za decentralizaciju, demokratizaciju i dekarbonizaciju energetike- Konkretne preporuke i planirane mere: kratkoročne (0–2 godine), srednjoročne (3–5 godina), dugoročne (5+ godina)- Da li postoji politička volja za pravednu energetsku tranziciju?🎧 Poslušajte i saznajte kako prozjumeri menjaju energetsku sliku Srbije i zašto je važno da se uključe i građani i privreda.Ovaj podkast je izradio Centar za unapređenje životne sredine, u okviru projekta „Klima i energija u rukama građana“. Ove aktivnosti su deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska.”
• 
  Elektrifikacija 2.0 - Da li se isplati biti prozjumer (kupac-proizvođač) u Srbiji? - EP11 23.07.2024 1t 36min

  Pridružite nam se u novoj epizodi podkasta dok istražujemo svet prozjumera u Srbiji, sa trojicom kupaca-proizvođača koji imaju dvogodišnje praktično iskustvo sa solarnom elektranom, ali i toplotnim pumpama i električnim automobilima. Miloš Đukanović, Nenad Maričić i Miloš Đorić, registrovani kupci-proizvođači, su gosti Vladana Šćekića iz Centra za unapređenje životne sredine. Razmatramo da li je finansijski isplativo postati prozjumer, kolike uštede se ostvaruju, i analiziramo isplativosti solarnih elektrana u 2022. i junu 2024. Pored toga, razgovaramo o početnim strahovima, kao i o prednostima i izazovima, promenama u navikama potrošnje energije, direktnoj potrošnji energije i viškovima, iskustvima sa korišćenjem toplotnih pumpi i električnih vozila, i uzrocima za nezadovoljstvo pojedinih prozjumera. Ne propustite ovaj razgovor koji pruža dragocene uvide u iskustvo prozjumera u Srbiji. Bilo da razmišljate o postavljanju solarnih panela ili ste samo radoznali o obnovljivim izvorima energije, ova epizoda ima nešto za svakoga! Za više informacija o solarnim elektranama i sticanju statusa prozjumera (kupac-proizvođač) posetite portal http://prozjumer.rs Ukoliko imate pitanja u vezi sa podkastom, pišite nam na [email protected] #prozjumer #prozjumeri #kupac-proizvođač #isplativost #uštede #direktna potrošnja #viškovi #iskustvo #SolarnaElektrana #ToplotnaPumpa #ElektričniAuto #CentarZaUnapređenjeŽivotneSredine, #EnergetskaTranzicija #Vladan #Šćekić #Miloš #Đukanović #Nenad #Maričić #Miloš #Đorić
• 
  Elektrifikacija 2.0 - Kako do bespovratnih sredstava za mere energetske efikasnosti? - EP10 29.06.2024 52min

  U desetoj epizodi podkasta ćemo saznati sve detalje o subvencijama, odnosno bespovratnim sredstvima za mere energetske efikasnosti koje sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa lokalnim samoupravama u Srbiji. Odgovorićemo na sva pitanja o tome koje su mere predmet sufinansiranja, kolika je visina bespovratnih sredstava, šta nam je potrebno od dokumentacije, koji su uslovi učešća na javnim pozivima i kako izgleda proces realizacije subvencije. Ana Radojević, energetska menadžerka grada Kragujevca je gošća Vladana Šćekića iz Centra za unapređenje životne sredine. Celokupnu i redovno ažuriranu listu opština koje trenutno imaju otvorene konkurse možete pronaći na: https://prozjumer.rs/subvencije/ Za više informacija o solarnim elektranama i sticanju statusa prozjumera (kupac-proizvođač) posetite portal http://prozjumer.rs Ukoliko imate pitanja u vezi sa podkastom, pišite nam na [email protected]
• 
  Elektrifikacija 2.0 - Iskustvo prozjumera iz Slovenije - EP9 30.05.2024 59min

  U devetoj epizodi podkasta ćemo saznati kako izgleda biti prozjumer u Sloveniji, kakvi su preduslovi, procedure, i verovatno najzanimljivije – kako izgleda način obračuna za prozjumere i koliko se plaćaju viškovi električne energije. Naš domaćin, pored solarne elektrane na krovu svoje kuće, koristi i toplotne pumpe, a ima i električni auto, pa je to bila odlična prilika da saznamo i malo više o uštedama koje nastaju promenom načina grejanja, ali i kolike su uštede kroz elektromobilnost. Marko Wolf iz Slovenije je gost Vladana Šćekića iz Centra za unapređenje životne sredine. Za više informacija o solarnim elektranama i sticanju statusa prozjumera (kupac-proizvođač) posetite portal http://prozjumer.rs Ukoliko imate pitanja u vezi sa podkastom, pišite nam na [email protected] #solarnipaneli, #prozjumeri, #prozjumer, #isplativost, #slovenija #solarnaelektrana, #toplotnapumpa #centarzaunapređenježivotnesredine, #energetskatranzicija #električniauto #elektromobilnost #marko #wolf #vladan #scekic
• 
  Elektrifikacija 2.0 - Prozjumeri kao pravna lica - EP8 08.05.2024 1t 14min

  U novoj epizodi podkasta razgovaramo o isplativosti i mogućnostima pravnih lica da postanu prozjumeri (kupci-proizvođači), razmatramo nešto kompleksniju proceduru priključenja i koje su razlike u priključenju elektrane do 50kW i preko 50 kW, šta se najduže čeka od dokumenata, kako se može izgraditi elektrana uz subvencije i kredite za pravna lica, kao i koje vrste kompanija najčešće postaju prozjumeri. Miodrag Vuković iz kompanije Conseko je gost Vladana Šćekića iz Centra za unapređenje životne sredine. Za više informacija o solarnim elektranama i sticanju statusa prozjumera (kupac-proizvođač) posetite portal http://prozjumer.rs Ukoliko imate pitanja u vezi sa podkastom, pišite nam na [email protected] #solarnipaneli, #prozjumeri, #isplativost, #pravnalica #solarnaelektrana, #pravna lica #centarzaunapređenježivotnesredine, #energetskatranzicija #ostali #conseko
• 
  Elektrifikacija 2.0 - Roboti - čistači solarnih panela - EP7 08.04.2024 58min

  Zavirite u sedmu epizodu našeg podkasta gde istražujemo svet održavanja solarnih elektrana uz pomoć robota specijalizovanih za čišćenje solarnih panela. Odgovaramo na pitanja koja ste uvek hteli da postavite: koliko se zapravo prljaju solarni paneli, koliko često ih treba čistiti i odakle dolazi zaprljanost panela? Ali to nije sve! Otkrivamo kako rade ovi roboti, da li su brzi i efikasni, kao i koliko je potrebno novca za pokretanje ovog inovativnog „zelenog“ poslovnog modela, koji do sada nije postojao u našim krajevima. Nemanja Pantelić iz kompanije Energy Support Services je gost Vladana Šćekića iz Centra za unapređenje životne sredine. Za više informacija o solarnim elektranama i sticanju statusa prozjumera (kupac-proizvođač) posetite portal http://prozjumer.rs Ukoliko imate pitanja u vezi sa podkastom, pišite nam na [email protected] #solarnipaneli, #roboti, #održavanje, #posao, #čišćenje, #solarnaelektrana, #centarzaunapređenježivotnesredine, #energetskatranzicija
• 
  Elektrifikacija 2.0 - Energetsko zadrugarstvo u Srbiji - EP6 26.02.2024 1t 7min

  U šestoj epizodi podkasta razgovaramo tome šta su energetske zadruge i koja je njihova uloga u lokalnoj zajednici, ko i kako može da postane član energetske zadruge, da li građani mogu da prodaju struju kroz ovaj koncept, kursu „Solartehnika narodu“, projektu zadružnih elektrana „Solarna Stara“, projektu agro-solara „Solarna berba“, projektu zadružne elektrane na školi „Solarni Zmaj“, o energetskim zadrugama u Srbiji, regionu i Evropi. Saša Petrović iz energetske zadruge Elektropionir je gost Vladana Šćekića iz Centra za unapređenje životne sredine. Za više informacija o solarnim elektranama i sticanju statusa prozjumera (kupac-proizvođač) posetite portal http://prozjumer.rs Ukoliko imate pitanja u vezi sa podkastom, pišite nam na [email protected]
• 
  Elektrifikacija 2.0 - Kako stambene zajednice mogu da budu prozjumeri - E5 13.02.2024 53min

  U ovoj epizodi razgovaramo o prozjumerskim stambenim zajednicama, razlikama između prozjumerskih domaćinstava i stambenih zajednica, značaju prozjumerskih stambenih zajednica, primeru stambene zajednice rezidencijalnog kompleksa MAGDON iz Niša, reakcijama i stavovima stanara, finansiranju, ceni, otplati i periodu povraćaja investicije, pojedinačnim prozjumerskim elektranama u stambenoj zajednici i zajednicama obnovljive energije. Boban Starinac iz Centra za održivi razvoj energetike iz Niša je gost Vladana Šćekića iz Centra za unapređenje životne sredine. Za više informacija o solarnim elektranama i sticanju statusa prozjumera (kupac-proizvođač) posetite portal http://prozjumer.rs Ukoliko imate pitanja u vezi sa podkastom, pišite nam na [email protected]
• 
  Elektrifikacija 2.0 - Sve o toplotnim pumpama - E4 22.12.2023 1t 12min

  U ovoj epizodi razgovaramo o upotrebi toplotnih pumpi u domaćinstvu, načinu njihovog rada, postojećim sistemima, uštedama koje možemo da ostvarimo, prednostima i manama, preduslovima za ugradnju, optimizaciji i upravljanju, cenama i načinima finansiranja, kao i periodu isplativosti, radu toplotnih pumpi sa solarnim elektranama i još po nečemu. Milan Miladinović iz kompanije Weishaupt je gost Vladana Šćekića iz Centra za unapređenje životne sredine. Za više informacija o solarnim elektranama i sticanju statusa prozjumera (kupac-proizvođač) posetite portal http://prozjumer.rs Ukoliko imate pitanja u vezi sa podkastom, pišite nam na [email protected] „Ovaj podkast je nastao u okviru projekta Beogradske otvorene škole i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu „Civilno društvo za energetsku tranziciju“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Britanske ambasade u Beogradu.Stavovi i mišljenja autora izneti u podkastu ne izražavaju neminovno stavove Ambasade, Beogradske otvorene škole i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu i za njih je isključivo odgovoran Centar za unapređenje životne sredine”. #uključise #INEKP
• 
  Elektrifikacija 2.0 - Kako unaprediti status postojećih i budućih prozjumera - E3 22.12.2023 1t 8min

  U ovoj epizodi razgovaramo o korekcijama koje su potrebne kako bi status kupaca-proizvođača bio što povoljniji, šta i ko pravi barijere u rastu broja prozjumera, demistifikujemo stavke na računu za električnu energiju, ukazujemo na izazove u stambenim zajednicama i zajednicama obnovljive energije, novom Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije i stvarima koje nas čekaju u budućnosti kroz najavljene izmene zakonodavstva u oblasti energetike. Dejan Stojadinović, konsultant u oblasti energetike, je gost Vladana Šćekića iz Centra za unapređenje životne sredine. Za više informacija o solarnim elektranama i sticanju statusa prozjumera (kupac-proizvođač) posetite portal http://prozjumer.rs Vodič "Kako postati kupac-proizvođač?": https://cuzs.org.rs/klima-docs/kako-postati-kupac-proizvodjac-vodic-za-domacinstva.pdf „Ovaj podkast je nastao u okviru projekta Beogradske otvorene škole i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu „Civilno društvo za energetsku tranziciju“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Britanske ambasade u Beogradu.Stavovi i mišljenja autora izneti u podkastu ne izražavaju neminovno stavove Ambasade, Beogradske otvorene škole i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu i za njih je isključivo odgovoran Centar za unapređenje životne sredine”. #uključise #INEKP