Pantelićev Georeport

Epizodai

• 
  Saudijska Arabija protiv Irana: Trka dve diktature 14.09.2026 32min

  Saudijska Arabija i Iran su dva suprotna sveta i pored toga što su veoma mlade nacije imajući u vidu da je prosečna starost u obe zemlje oko 30 godina.U novom „Georeportu“ Željko Pantelić objašnjava koje su sličnosti i razlike između dva režima i ko će pobediti u trci za prevlast – koja se seli i na atomski nivo.Obe zemlje su diktature, surove i bezobzirne, razlika je u tome što kraljevska familija u Rijadu kupuje privilegijama i blagostanjem društveni konsenzus i vernost podanika, dok teokratski režim u Teheranu nema ni prirodna bogatstva ni druge izvore prihoda koji bi mu omogućili da kupuje poslušnost građana i zato upotrebljava brutalnu silu, uključujući javna vešanja disidenata i slobodoljubivih ljudi. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Šta donosi savez Grčke i Izraela protiv Turske 07.09.2026 35min

  Sporazum Izraela i Grčke nazvan „Ahilov štit“ odgovor je Atine i Jerusalima na neoimperijalnu politiku Turske, odnosno prva konkretna akcija mediteranskih zemalja koje ne žele da sede skrštenih ruku dok Ankara uspostavlja kontrolu nad istočnim Mediteranom.U novom „Georeportu“ Željko Pantelić objašnjava kako su Turska i Izrael od dobrih odnosa, pa čak i susreta Netanjahua i Erdogana, stigli do ovoga gde su sada.Do radikalne promene dolazi u poslednjih par godina sa potpisivanjem Avramovih sporazuma, ratom u Gazi, svrgavanjem režima Bašara el Asada u Damasku u režiji Turske, zauzimanjem Nagorno-Karabaha i proterivanjem Jermena, i na kraju vojnom intervencijom protiv Irana, ili bolje rečeno turskim osujećivanjem plana Izraela da upotrebi Kurde kao trupe na terenu u gašenju Islamske Republike i rađanju nove Persije.Pročitajte: Uloga Grčke u sukobu Turske i Izraelahttps://velikeprice.com/svet/plava-otadzbina-uloga-grcke-u-sukobu-turske-i-izraela/Samo za publiku Georeporta — 60% popusta na pretplatu:https://velikeprice.com/georeport-special-action/ Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Nemačka je evropski bolesnik 31.08.2026 35min

  U teškim vremenima, svaki incident postane metafora. Tako je i poraz Nemačke od Paragvaja na Mundijalu postao slika i prilika ekonomske krize, političke nestabilnosti i nacionalnog lutanja Savezne Republike. Spoljnopolitičke analize Željka Pantelića čitajte svakodnevno na velikeprice.com - https://velikeprice.com/author/zeljko-pantelic/Umesto da od Nemačke kreira predvodnika nove Evrope, sposobne da na ravnoj nozi sedi za stolom sa planetarnim igračima, Merkelova je sanjala i zamišljala Nemačku kao „veliku Švajcarsku“, ili kako je slikovito odgovorila na pitanje šta joj prvo padne na pamet kad pomisli na Nemačku: „na kuću sa čvrsto zatvorenim prozorima“. Šteta što je ista Angela Merkel zatvorila tu kuću za države Zapadnog Balkana, a otvorila za milione izbeglica čiji je dolazak oživeo tada umiruću Alternativu za Nemačku.Šesnaest godina blagostanja, sigurnosti i bezbrižnosti sa Merkelovom, Nemci, ali i dobar deo EU, plaćaće decenijama. Šreder je izlečio tokom svoja dva mandata u Berlinu „bolesnika Nemačku“, dok je Merkelova u velikoj meri doprinela da se Savezna Republika ponovo „razboli“. Angela Merkel nije gurnula Nemačku u cikličnu ekonomsku krizu, kakve se događaju, verifikovalo se nešto gore: došlo je do strukturalnog slabljenja sistema i posledično pada potencijala za privredni rast i brzi oporavak.Istini za volju, i Merc se ponaša licemerno. S jedne strane vrši pritisak da EU uvede zaštitne mere protiv Kine, a s druge drži otvorene kanale s Pekingom kako bi obezbedio retke metale potrebne nemačkoj industriji ali i da ne ugrozi poziciju nekoliko hiljada nemačkih kompanija koje i dalje posluju u Kini.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍Čitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P00:00:00 Uvod00:01:45 DA LI JE MERKELOVA NAJGORI NEMAČKI POSLERATNI KANCELAR?00:07:17 MERCOV OBRAČUNA SA NASLEĐEM MERKELOVE.00:10:17 ŠTA JE CILJ ZAOKRETA ILI ZEITENWENDE?00:14:13 MENJANJE ULOGE NEMAČKE00:17:30 NAJJAČA KONVENCIONALNA ARMIJA 00:22:52 DA LI MERCU PRETI STARMEROVA SUDBINA?00:27:00 KAKAV JE MERCOV PLAN ZA IZLAZAK IZ KRIZE00:29:51 NOĆNA MORA AFD Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Vučić neće izgubiti izbore zbog EU (ako ih izgubi) 24.08.2026 38min

  Evropske vrednosti i spoljna politika Vučićeve Srbije teme su novog Georeporta. Spoljnopolitičke analize Željka Pantelića čitajte svakodnevno na velikeprice.com - https://velikeprice.com/author/zeljko-pantelic/Borba protiv evropskih vrednosti u Srbiji je u suštini politika opstrukcije približavanja i integracije Srbije u EU. Po pravilu, evropske vrednosti se zlonamerno mešaju sa liberalizmom, neoliberalizmom i globalizacijom ili se apostrofiraju kao zapadne vrednosti kada se želi sakriti veoma rašireni antiamerikanizam, ne samo u Srbiji već i u celoj Evropi.U spoljnoj politici zvaničnog Beograda važi maksima: ništa nije istina i sve je moguće. Svakom partneru se priča ono što bi želeo da čuje, a svako, uslovno rečeno, „iskakanje“ pravda se floskulom da se radi o izjavama za unutrašnju upotrebu. Evropskim partnerima se servira priča da je potrebno obuzdavati nacionaliste koji gledaju ka Moskvi i Pekingu, a Kinezima i Rusima plasira se narativ o pretnji od obojenih revolucija i o podmukloj Evropskoj uniji koja zlostavlja Srbiju.Bivši ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić lansirao je spoljnu politiku Beograda na četiri stuba pre 18 godina s ciljem da relativizuje evropske i obesmisli atlantske integracije Srbije. Vučić je nastavio istom stazom, ali sa drugim, personalizovanim ciljem.Svrha Vučićeve spoljne politike je da se preporuči svakom centru moći kao jedini kredibilni i pouzdani partner u Srbiji i da tako deluje preventivno kako nijedna druga politička snaga ne bi imala direktnu ili indirektnu podršku spolja. Drugi cilj je izbeći izolaciju režima, kako u regionu tako i na kontinentu, a održavanje privida da je Srbija i dalje na evropskom koloseku veoma je koristan alat za održavanje ekonomske stabilnosti.Beogradski režim je zdušno radio na obaranju podrške članstvu Srbije u EU, širenju antievropskog i antizapadnog raspoloženja upravo da bi oslabio poziciju EU da vrši pritisak na njega.Zahvaljujući mlakoj podršci evropskim integracijama u Srbiji, režim ima ogroman manevarski prostor. Gorka istina je da Vučić neće izgubiti izbore, ako ih izgubi, zato što je njegova politika blokirala put Srbije u EU.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍Sve epizode Georeporta dostupne su ovde 📽️ https://shorturl.at/DVnMpČitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Socijalizmom na Trampa 17.08.2026 45min

  Dobro došli u CXLVII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča.Midterm izbori u novembru u SAD bi mogli da uđu u istoriju kao momenat kada su socijalisti stavili pod svoju kontrolu Demokratsku stranku. Berni Sanders više nije sam.Aleksandrija Okasio-Kortez je nacionalno prepoznatljiva zvezda američke politike – drugi par rukavica su njene šanse da bude kandidat demokrata na predsedničkim izborima i da zatim pobedi u trci za Belu kuću; Zohran Mamdani, gradonačelnik Njujorka, uzor je nove levice koji se ne zaustavlja na granicama SAD, a izbor Abdula el Sajeda za kandidata demokrata u trci za Senat u Mičigenu dokaz je snage novog talasa radikalne i socijalističke levice.Američki „socijalisti“, ili bolje rečeno članovi Demokratskih socijalista Amerike, i galaksija političara koja kruži oko njih – El Sajed, primera radi nije član DSA – osvojili su srca pre svega mladih Amerikanaca, ispod 35 godina, i zahvaljujući upotrebi društvenih mreža mogu da nadomeste nedostatak finansijske podrške i nepoverenja među starijim glasačima.Novembarsko izjašnjavanje građana neće biti, kao što je to bio običaj dosada, referendum o učinku predsednika SAD, već „trka mržnje“ dveju radikalizovanih političkih porodica. Ronald Regan i Džordž Buš Stariji su pomerili demokrate ka centru, odnosno Klinton i Obama su shvatili da samo tako mogu da pobede, Tramp je demokrate gurnuo, za američki kontekst, u ruke ekstremne levice.Čitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Da li je nova migrantska kriza velika zavera 10.08.2026 49min

  Novo izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča govori o uzrocima i posledicama krize između Maroka i Španije, ali i svega što je slučaj Seuta otvorio.Spoljnopolitičke analize Željka Pantelića čitajte svakodnevno na velikeprice.com - https://velikeprice.com/author/zeljko-pantelic/Jedno od negativnih nasleđa koje je Angela Merkel ostavila današnjoj Nemačkoj i Evropskoj uniji jeste tretiranje imigracija kao humanitarnog i pitanja ljudskih prava i sloboda, a ne kao bezbednosnog i geopolitičkog. EU i danas ima problem da prihvati činjenicu da su migracije postale geopolitički instrument država odakle polaze ili kroz koje prolaze talasi imigranata a da su na unutrašnjem planu glavni argument i oružje ekstremne desnice i neka vrsta pogonskog goriva za njihovo jačanje. Odlazak Velike Britanije iz EU popločan je strahom od invazije imigranata, a na istoj anksioznosti se bazira popularnost Faražove Reform UK. Povratak Trampa u Belu kuću trasiran je Bajdenovom samoubilačkom imigracionom politikom. Angela Merkel je oživela umiruću Alternativu za Nemačku prijemom milion imigranata iz Azije 2015. godine. Marin Le Pen je „normalizovala“ Nacionalno okupljanje zahvaljujući talasima ilegalnih emigranata. U Italiji su politički autsajderi poput Matea Salvinija i Đorđe Meloni stigli na vlast vodeći kampanje protiv prijema stranaca, a u Španiji se čitava politika lidera Voksa Abaskala bazira na retorici protiv imigranata.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍Čitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Lažni mitovi o usponu Kine i kraju Amerike 03.08.2026 39min

  Dobrodošli u CXLV izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. Da odmah na početku parafraziramo Marka Tvena: vesti o kraju američke dominacije na planeti prilično su preterane.Percepcija je često važnija od realnosti, pogotovo u politici. Zato je uverenje, veoma rašireno među samim Amerikancima, da je njihova zemlja u fazi opadanja i slabljenja – istina, iz različitih motiva, ako pitate Trampove fanove i protivnike aktuelnog predsednika SAD – važnije od stvarnosti, koja je prilično drugačija.Na drugoj strani, propaganda, cenzura, upotreba sile i drugih instrumenata za kontrolu i kažnjavanje ljudi na unutrašnjem planu, kao i čitav ešalon korumpiranih lidera u Evropi, Africi, Aziji i Latinskoj Americi, kreirali su lažni mit o nezaustavljivom usponu Kine u planetarnog hegemona. Taj narativ podržavaju i delovi antizapadno i evrofobično nastrojene intelektualne i akademske elite, koja u Evropskoj uniji i Americi vidi trun u oku, a ne vidi balvane u očima Kine.Čitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Preti li Francuzima 20 godina ekstremne desnice? 27.07.2026 41min

  Marin Le Pen je dobila šansu da vodi kampanju za predsedničke izbore sledećeg proleća, ali to još ne znači da će na tim izborima učestvovati. Iznad njene kandidature i dalje visi kao Damoklov mač izjašnjenje Kasacionog suda, najavljeno za početak proleća.Francuska se nalazi u veoma neizvesnoj situaciji budući da bi moglo da se dogodi da Nacionalno okupljanje ostane bez kandidata na predsedničkim izborima. Naime, poslednji dan za prijavu učesnika trke za Jelisejsku palatu je 19. mart. Kako god sud da se izjasni pre tog datuma, Nacionalno okupljanje će moći da zameni Le Penovu Žordanom Bardelom. Međutim, ako presuda bude doneta između 19. marta i 18. aprila i ona bude negativna za Le Penovu, Nacionalno okupljanje će ostati bez kandidata, osim ako ne bude pronađeno neko sui generis rešenje, interpretirajući dosta široko norme koje predviđaju zamenu kandidata posle zatvaranja predsedničke izborne liste. Ipak, veruje se da će Kasacioni sud imati u vidu politički aspekt i posledice koje bi proizvela njihova neblagovremena odluka. Nije teško zamisliti reakciju birača Nacionalnog okupljanja i svih onih koji veruju u opskurne centre moći koji diriguju društvom i određuju ko može da pobedi, a ko ne.U svakom slučaju, ako Marin Le Pen bude učestvovala u izbornoj trci i pobedi, Francuska ozbiljno rizikuje da uđe u dvodecenijski period vladavine Nacionalnog okupljanja budući da će Bardela za jednu deceniju biti u najboljim godinama i sa višegodišnjim iskustvom premijera, pošto niko ne sumnja da će on biti izbor Le Penove za Matinjon, pod uslovom da ona uđe u Jelisejsku palatu. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Vučić protiv Zelenskog: Kap koja je prelila čašu 20.07.2026 49min

  Dobro došli u CXLIII izdanje Georeporta na Velikim pričama. Pre četiri i po godine ruska agresija na Ukrajinu otvorila je vrata EU Kijevu, a vlasti u Srbiji su odlučile da ista ta vrata defakto zatvore. Danas nije lako zaključiti da li je režim u Beogradu iskoristio rusku invaziju da svojom voljom stavi evropske integracije Srbije na mrtvi kolosek ili se radi o nekim drugim motivima koji još uvek nisu poznati ili dovoljno rasvetljeni.Veoma je nezahvalan posao tumačiti istoriju dok se ona događa. Pre više od jednog veka austrijski pisac Robert Muzil je u svom eseju „Nemoćna Evropa“ konstatovao da se ništa ne vidi kada se istorija događa pred vašim očima, odnosno da je nije moguće shvatiti racionalno.Međutim, u prethodnih godinu dana se na primeru Ukrajine i Srbije jasno videlo kada i zašto (ne) funkcioniše tzv. meka moć EU.Ključna razlika je u tome što u Ukrajini gotovo svi politički faktori, uključujući predsednika Volodimira Zelenskog i njegovu partiju Sluga naroda, nedvosmisleno žele da njihova zemlja postane članica EU. U Srbiji su stranke koje su zaista proevropske na ivici izbornog praga ili su u rasponu statističke greške, a predsednik Aleksandar Vučić i njegova Srpska napredna stranka suštinski ne žele da približe Srbiju EU, a kamoli da ona postane njena članica. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Da li EU učestvuje u Vučićevoj propagandi? 16.07.2026 47min

  Dobro došli u CXLII izdanje Georeporta na kanalima Velikih priča. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima odlične personalne odnose sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. Sa izuzetkom bivše ministarke spoljnih poslova Analene Berbok odnosi sa svim nemačkim administracijama su bili dobri. Relacije sa Italijom i Španijom su tradicionalno prijateljske a i sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom su korektne. Postavlja se pitanje, ako Vučić ima prisne ili korektne odnose sa svim ključnim liderima EU i NATO-a, zašto preko režimskih medija vodi kampanju protiv Zapada i zašto širi antizapadno raspoloženje i priče o „obojenoj revoluciji“ u režiji Zapada? Drugo intrigantno pitanje, ako je Vučić u tako dobrim odnosima sa svima najvažnijim šefovima država i vlada u EU, zašto je Srbija blokirana već pet godina u procesu evropskih integracija? Treće pitanje se odnosi na građane Srbije, zašto na sledećim izborima neće imati nikakvu ulogu na konačni rezultat činjenica da je vlast poslednje poglavlje u pregovorima sa EU otvorila u decembru 2021. godine? U odgovorima na ta pitanja leže razlozi srpske šizofrene političke „geografije“ na prostoru Evropske unije. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Američki eksperiment: Prvih 250 godina | Specijalno izdanje 04.07.2026 1val 56min

  Povodom 250 godina od donošenja američke Deklaracije o nezavisnosti, u specijalnom izdanju Georeporta, Željko Pantelić i njegov gost Veljko Lalić, glavni urednik Velikih Priča, seciraju “američki eksperiment”, ali i sve naše predrasude o Sjedinjenim Državama.- Kako se desilo da Ameriku za 250. rođendan vodi Donald Tramp, čovek koji se divi monarhiji? - Kako izgleda Amerika danas? - Kako bismo danas živeli da nakon Drugog svetskog rata nije bilo uspona Amerike?- Zašto u Srbiji i dobrom delu Evrope smatraju Amerikance „neznalicama i kaubojima”, iako statistika pokazuje da oni u proseku čitaju više knjiga i posećuju više izložbi od Evropljana?- Ko je stvarno iza kulisa, ko zaista vlada svetom? Odakle SAD crpu snagu?- Zašto je mit da je Amerika jedva čekala da sruši Jugoslaviju i koje su druge najveće zablude srpsko-američkih i balkansko-američkih odnosa?- Šta će doneti izbori u novembru i kako će izgledati Amerika za pola godine, dve godine, deceniju?Dva sata kvalitetnog spoljnopolitičkog programa za sve koji žele da razumeju Pax Americana i svet koji nas čeka u budućnosti.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍Sve epizode Georeporta dostupne su ovde 📽️ https://shorturl.at/DVnMpČitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Sarajevski atentat viđen engleskim očima 29.06.2026 28min

  Novo izdanje Georeporta pred vama drugačije je od ostalih jer je posvećeno u celosti Sarajevskom atentatu na Vidovdan 1914. godine i motivima za početak Velikog rata. Pojedini istoričari prave paralelu sa vremenom koje je prethodilo početku Prvog svetskog rata sa današnjim okolnostima, naravno sa drugim glumcima, ali više-manje istim ulogama.Pomenuto poređenje bazira se na neshvatanju dobrog dela javnosti pripreme pozornice za rat. Pre sto i kusur godina Evropa je izlazila iz perioda nazvanog „belle еpoque“ baš kao što sada izlazi iz berićetnog perioda nakon pada Berlinskog zida ne uviđajući da se planetarna pozornica promenila. Kao da smo ponovo postali „mesečari“, kako je ondašnju Evropu definisao u svom istorijskom bestseleru Kristofer Klark.Posebnost našeg ugla gledanja je u tome što smo ovu priču bazirali isključivo na britanskim izvorima, odnosno londonskom „Tajmsu“ uz dodavanje konteksta, tamo gde je bilo neophodno.Listajući brojeve „Tajmsa“ s kraja proleća i početka leta 1914. godine, stiče se jasan utisak da pucnjevi Gavrila Principa u austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu nisu bili okidač za početak Prvog svetskog rata, već su bili zloupotrebljeni od tadašnjih velikih sila, pre svega Nemačke, da se obračunaju sa evropskim takmacima: Velikom Britanijom na moru i Francuskom i Rusijom na kopnu. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Španija, zemlja podeljena već 90 godina 22.06.2026 34min

  Španci se više ne dele na frankiste i antifrankiste, već na antifrankiste i antiantifrankiste, sa jednakim nabojem, održavajući u životu teoriju o dve Španije koje su naučile da žive jedna pored druge, ali ne i zajedno. Nijedan član PSOE ne može da pređe preko činjenice da je Narodnu partiju osnovao Manuel Fraga Iribarne, Frankovo političko dete. Na drugoj strani, i narodnjaci imaju čitavu lepezu istorijsko-kulturoloških motiva zbog kojih je koalicija sa socijalistima isključena.Identitetske razlike su toliko velike da bi i sam pokušaj kreiranja velike koalicije predstavljao neoprostivu izdaju. Španija nema konsensualni bipolarni politički sistem kao Nemačka, već konfliktualni. Velika koalicija bila bi smrtonosna i za socijaliste i za narodnjake, budući da bi posle tog iskustva, na sledećim izborima, obe političke formacije bile pregažene od ekstremne levice, odnosno ekstremne desnice. Odnosno, PSOE bi završio kao grčki PASOK, a narodnjake bi zadesila sudbina republikanaca (bivših degolista) u Francuskoj. Sa ekstremnom levicom i ekstremnom desnicom u borbi za vlast, ne bi bila ugrožena samo stabilnost Španije, već i njen opstanak kao takav Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Erdogan je ostvario snove Miloševića i Vučića 15.06.2026 33min

  Postoje dve Turske i dva Erdogana. Turska iz nedelje u nedelju postaje sve više distopijsko društvo. Reis Erdogan, svestan sve većeg značaja Turske za evropske partnere, od zaustavljanja imigrantskih talasa, preko energetskih do ekonomskih odnosa, više ne zazire od despotskog ponašanja, gašenja sloboda, diskriminacije manjina i eliminacije političkih protivnika kroz montirane sudske procese.Na spoljnom planu Ankara postaje sve važniji igrač, toliko da je u diplomatskim krugovima nazivaju „evropskom Kinom”, načelno se drži van sukoba, ali je u svakom mirođija, jača svoju poziciju i interveniše preko proksija, kao u slučaju Sirije, Libije, Somalije i Nagorno-Karabaha. Rečju, nekrunisani sultan je ostvario na unutrašnjem i spoljnom planu sve o ono o čemu je maštao Slobodan Milošević i što bi danas želeo Aleksandar Vučić. Njihova komparativna mana je što Srbija nije dovoljno velika za njihov ego, kao što je Turska za Erdoganov.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍 Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Ovde se lomi budućnost sveta 08.06.2026 39min

  Bitka za dominaciju nad planetom u 21.veku će se voditi u Tajvanskom moreuzu. Kina ne može da postane najjača sila na svetu bez Tajvana, SAD ne mogu da ostanu planetarni hegemon ako ispod njihovog kišobrana nije “nepotopivi nosač aviona”, kako je Tajvan definisao američki general Daglas Mekartur tokom Korejskog rata. Američki i kineski generali se slažu da u sledećoj deceniji može da bukne rat na zapadnoj obali Pacifika dok se na obe strane navikavaju na ideju da bi moglo da dođe do konflikta.Tajvan je već jednom bio moneta za potkusurivanje u odnosima Vašingtona i Pekinga i zato u Tajpeju strepe od Donalda Trampa, trgovca zalutalog u politiku, dovoljno narcističnog i naivnog da zbog jednog ili par unosnih kratkoročnih poslova dovede u pitanje geostrateške prednosti i pozicije SAD na duge staze. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Keltski front je odgovor Faražu 01.06.2026 36min

  Lokalni izbori u Engleskoj i nacionalni u Škotskoj i Velsu označili su kraj jedne političke epohe i pre svega smrt dvopartijskog sistema torijevaca i laburista koji je, s vremena na vreme, korigovala Liberalno-demokratska partija u prethodnih sto godina. Istovremeno, osim što je partijska pozornica na Ostrvu balkanizovana, u svim delovima Ujedinjenog Kraljevstva najpopularnije su nacionalističke partije, bilo da se radi o Engleskoj, Škotskoj, Velsu ili Severnoj Irskoj.Nakon teškog poraza na izborima, kao i ostavki članova njegove vlade, premijer Kir Starmer je politički preživeo, ali samo do jeseni.18. juna se održavaju dopunski izbori za Vestminster i na njima će učestvovati najpopularniji laburistički političar i gradonačelnik Mančestera, Endi Bernam, zvani “Kralj Severa”.  Podsetimo, poslaničko mesto u britanskom parlamentu je conditio sine qua non za premijersku funkciju.Upravo ta činjenica je produžila boravak Starmeru u Dauning stritu na još par nedelja, najviše par meseci. Jednostavno, laburisti ne žele da naprave grešku kao konzervativci kada su zbog želje da što pre pošalju kući Borisa Džonsona izabrali Liz Tras, najgoreg šefa vlada u istoriji Velike Britanije. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Podela sveta i nova američka realnost za Ukrajinu, Srbiju, BiH 26.05.2026 54min

  U novom Pantelićevom Georeportu govori se o motivima i pozadini pisma nemačkog kancelara Fridriha Meca o Ukrajini i proširenju EU. Objašnjavamo šta znači „postepeno članstvo“ za države Zapadnog Balkana a šta sui generis rešenje za Ukrajinu, odnosno zašto „postepeno članstvo“ ne znači blokiranje Srbije i komšijskih zemalja i zašto će trebati još mnogo vremena da prođe pre nego što Ukrajina postane punopravna članica. Na stolu je i nova američka realnost u vođenju spoljne politike, odnosi Vašingtona i Moskve, relacije između SAD i EU u svetlu nove podele sveta na interesne sfere između velikih sila. Deo Georeporta posvećen je Srbiji koja umesto da ispunjava domaće zadatke, kreira nove probleme i dovodi u pitanje ispregovarane uslove sa EU. Na drugoj strani Crna Gora napreduje ka ostvarenju cilja da postane članica EU u 2028. ili 2029. godini i u tom kontekstu Podgorici ide u prilog da Island uskoči u isti voz kao i da Ukrajina dobije status sui generis unutar EU. Bosna i Hercegovina i Kosovo su u lošijoj poziciji od Srbije. Milorad Dodik je izašao iz ugla i ponovo je najjača politička figura u BiH zahvaljujući napravljenom dilu sa Amerikancima, a bošnjačka politička elita je potpuno dezorijentisana usled promene politike Vašingtona. U Prištini Aljbin Kurti plete mrežu za uspostavljanje potpune kontrole nad Kosovom.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍Sve epizode Georeporta dostupne su ovde 📽️ https://shorturl.at/DVnMpČitajte Željka Pantelića na Velikim pričama 📰 https://shorturl.at/glA2P Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Amerika i Zapad u kineskoj zamci 18.05.2026 44min

  Samit Donalda Trampa i Si Đinpinga u Pekingu nije bio istorijski, kako je želeo da ga predstavi američki predsednik, jer nisu postignuti dogovori koji bi promenili pravac relacija Vašingtona i Pekinga, štaviše samo je utvrđeno ono što se zna već godinama: Tajvan je crvena linija i Pekinga i Vašingtona. Tramp je pre devet godina bio poslednji stanovnik Bele kuće u zvaničnoj poseti Kini. Od Trampovog boravka u Pekingu u jesen 2017. godine američko-kineski odnosi su na nizbrdici. Trgovinski rat, pandemija kovid-19 raširena u Vuhanu, lansiranje kineskih balona za špijuniranje iznad SAD, tenzije oko Tajvana, proxy war u Ukrajini i na kraju carinski rat, doprineli su da relacije između dve zemlje budu najhladnije od uspostavljanja veza u režiji Henrija Kisindžera i Džou Enlaja na početku sedamdesetih.Udaljavanje Vašingtona i Pekinga vidljivo je i kroz broj susreta i telefonskih razgovora predsednika dveju država. U prvoj deceniji ovog veka, američki i kineski šefovi država čuli su se, u proseku, šest puta godišnje, u drugoj deceniji taj prosek je pao na četiri i po, a u ovoj deceniji sveden je na 2,5.🎧 Samo za vas koji pratite ovaj podkast🌍 Iskorisitite kupon GEOREPORT na sajtu https://velikeprice.com/georeport-special-action/ i čitajte Velike priče sa 60% popusta 🌍 Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Mađarska i Balkan tresu Evropu 11.05.2026 49min

  U ovoj epizodi se bavimo promenom vlasti u Mađarskoj, ali i u Bugarskoj i u Rumuniji. U sve tri zemlje su nacionalisti i ultranacionalisti odigrali važne uloge, bez obzira na to da li se kvalifikuju kao proevropske, evroskeptične ili čak antievropske, u promenama vlasti u Budimpešti, Sofiji i Bukureštu.Tisa Petra Mađara ima dvotrećinsku većinu u mađarskom parlamentu i prema najavama trebalo bi da približi Budimpeštu Briselu, dok je veliko pitanje kojim putem će krenuti Bukurešt i Sofija.Za razliku od Mađarske, Rumunija i Bugarska nisu postavljale klipove u točkove EU, štaviše, ako izuzmemo ponašanje Bugara prema Severnoj Makedoniji, bili su prilično konstruktivni, pogotovo kada je u pitanju zaštita spoljnih granica EU.Zato su i nagrađeni ulaskom u šengenski prostor, a Bugarska i ulaskom u evrozonu. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
• 
  Srbija i Crna Gora, priča o lošem i dobrom đaku 05.05.2026 44min

  Sve izvesniji ulazak Crne Gore u EU, sa strankama na vlasti koje u svom imenu imaju pridev „srpska“ (Nova srpska demokratija), direktan je dokaz da niko u Evropi nema ništa protiv Srba ili Srbije. Crna Gora je i primer da, kada postoji želja, motivisanost i rešenost onih koji vode državu da ispunjavaju uslove i da približavaju svoju zemlju članstvu u EU, rezultati postaju vidljivi i opipljivi. Srbija i Crna Gora su danas postale dijametralni primeri kako ne treba i kako treba raditi. Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.