HELMET

Episódios

• 
  🇺🇸 The Pirot Bishops (Debate) 10.08.2026 23min

  The Pirot region and the Ponišavlje area have historically served as a significant spiritual epicenter of the Serbian Orthodox Church, preserving the St. Sava ethos through close ties with Mount Athos and other major monasteries. Four exceptional spiritual luminaries and bishops emerged from this region, combining high education with deep devotion to their homeland. Bishop Kiril Živković was a prominent enlightener and the author of the famous Temska "Collection" (Zbornik) from 1764, which served as a forerunner to the modern literary language. Bishop Dr. Venijamin Taušanović distinguished himself through Christian asceticism, voluntary medical service during wartime, and by giving away his family wealth to support the poor and refugees. Bishop Dr. Vasilije Kostić was a confessor of the faith who suffered imprisonment alongside Bishop Nikolaj and Patriarch Gavrilo during the occupation, later making great sacrifices to rebuild the destroyed Eparchy of Banja Luka. Bishop Dr. Jovan Ilić was the first doctor of theology from the region, renowned for his diplomatic mission, the restoration of the Nis Cathedral, and introducing strict order into church administration. Together, these four hierarchs embody the unique "Pirot phenomenon" having permanently established Pirot as a stronghold of Orthodoxy through their education, spiritual devotion, and faith.SOURCES:Rančić D. Episkopi Piroćanci, knjiga 1: Vladika Kiril Živković. Pirot: Pravoslavno udruženje „Vladika Vasilije Kostić“; 2016.Perović Ž, priređivač. Episkopi Piroćanci, knjiga 2: Vladika Jovan Ilić. Pirot: Pravoslavno udruženje „Vladika Vasilije Kostić“; 2016.Rančić D. Episkopi Piroćanci, knjiga 3: Vladika Venijamin Taušanović. Pirot: Pravoslavno udruženje „Vladika Vasilije Kostić“; 2016.Dabić M, urednik. Episkopi Piroćanci, knjiga 4: Vladika Vasilije Kostić. Pirot: Pravoslavno udruženje „Vladika Vasilije Kostić“; 2016.Milošević Z, priređivač. Pravoslavlje i identitet pravoslavnih naroda: zbornik naučnih radova. Beograd: Institut za političke studije; 2019.Lilić B. Odanost Srba Nišavljana veri i tradiciji. Niš: Eparhija niška; 1998.
• 
  🇺🇸 The Pirot Bishops (Deep Dive) 10.08.2026 36min

  The Pirot region and the Ponišavlje area have historically served as a significant spiritual epicenter of the Serbian Orthodox Church, preserving the St. Sava ethos through close ties with Mount Athos and other major monasteries. Four exceptional spiritual luminaries and bishops emerged from this region, combining high education with deep devotion to their homeland. Bishop Kiril Živković was a prominent enlightener and the author of the famous Temska "Collection" (Zbornik) from 1764, which served as a forerunner to the modern literary language. Bishop Dr. Venijamin Taušanović distinguished himself through Christian asceticism, voluntary medical service during wartime, and by giving away his family wealth to support the poor and refugees. Bishop Dr. Vasilije Kostić was a confessor of the faith who suffered imprisonment alongside Bishop Nikolaj and Patriarch Gavrilo during the occupation, later making great sacrifices to rebuild the destroyed Eparchy of Banja Luka. Bishop Dr. Jovan Ilić was the first doctor of theology from the region, renowned for his diplomatic mission, the restoration of the Nis Cathedral, and introducing strict order into church administration. Together, these four hierarchs embody the unique "Pirot phenomenon" having permanently established Pirot as a stronghold of Orthodoxy through their education, spiritual devotion, and faith.SOURCES:Rančić D. Episkopi Piroćanci, knjiga 1: Vladika Kiril Živković. Pirot: Pravoslavno udruženje „Vladika Vasilije Kostić“; 2016.Perović Ž, priređivač. Episkopi Piroćanci, knjiga 2: Vladika Jovan Ilić. Pirot: Pravoslavno udruženje „Vladika Vasilije Kostić“; 2016.Rančić D. Episkopi Piroćanci, knjiga 3: Vladika Venijamin Taušanović. Pirot: Pravoslavno udruženje „Vladika Vasilije Kostić“; 2016.Dabić M, urednik. Episkopi Piroćanci, knjiga 4: Vladika Vasilije Kostić. Pirot: Pravoslavno udruženje „Vladika Vasilije Kostić“; 2016.Milošević Z, priređivač. Pravoslavlje i identitet pravoslavnih naroda: zbornik naučnih radova. Beograd: Institut za političke studije; 2019.Lilić B. Odanost Srba Nišavljana veri i tradiciji. Niš: Eparhija niška; 1998.
• 
  🇷🇸 Episkopi Piroćanci (Debata) 10.08.2026 24min

  Пиротски крај и Понишавље су кроз векове представљали значајан духовни епицентар Српске православне цркве, очувавши светосавски етос кроз блиске везе са Светом Гором и другим великим манастирима. Из ове средине потекла су четири изузетна духовна великана и епископа који су спојили високо образовање са оданошћу завичају. Епископ Кирил Живковић је био истакнути просветитељ и аутор чувеног Темског „Зборника” из 1764. године, који представља претечу модерног књижевног израза. Епископ др Венијамин Таушановић истакао се хришћанским аскетизмом, добровољним болничким радом у ратовима и одрицањем од породичног богатства у корист сиротиње и избеглица. Епископ др Василије Костић био је епископ-исповедник који је током окупације страдао у затвору са владиком Николајем и патријархом Гаврилом, а касније је поднео велику жртву обнављајући разрушену бањалучку епархију. Епископ др Јован Илић био је први доктор теолошких наука из овог краја, познат по дипломатском раду, обнови нишке Саборне цркве и увођењу строге дисциплине у црквену управу. Ова четири архијереја чине јединствен „пиротски феномен” јер су својим образовањем, духовним подвигом и вером трајно задокументовали Пирот као тврђаву православља.ИЗВОРИ:Ранчић Д. Епископи Пироћанци, књига 1: Владика Кирил Живковић. Пирот: Православно удружење „Владика Василије Костић“; 2016.Перовић Ж, приређивач. Епископи Пироћанци, књига 2: Владика Јован Илић. Пирот: Православно удружење „Владика Василије Костић“; 2016.Ранчић Д. Епископи Пироћанци, књига 3: Владика Венијамин Таушановић. Пирот: Православно удружење „Владика Василије Костић“; 2016.Дабић М, уредник. Епископи Пироћанци, књига 4: Владика Василије Костић. Пирот: Православно удружење „Владика Василије Костић“; 2016.Милошевић З, приређивач. Православље и идентитет православних народа: зборник научних радова. Београд: Институт за политичке студије; 2019.Лилић Б. Оданост Срба Нишављана вери и традицији. Ниш: Епархија нишка; 1998.
• 
  🇷🇸 Episkopi Piroćanci (Duboka analiza) 10.08.2026 28min

  Пиротски крај и Понишавље су кроз векове представљали значајан духовни епицентар Српске православне цркве, очувавши светосавски етос кроз блиске везе са Светом Гором и другим великим манастирима. Из ове средине потекла су четири изузетна духовна великана и епископа који су спојили високо образовање са оданошћу завичају. Епископ Кирил Живковић је био истакнути просветитељ и аутор чувеног Темског „Зборника” из 1764. године, који представља претечу модерног књижевног израза. Епископ др Венијамин Таушановић истакао се хришћанским аскетизмом, добровољним болничким радом у ратовима и одрицањем од породичног богатства у корист сиротиње и избеглица. Епископ др Василије Костић био је епископ-исповедник који је током окупације страдао у затвору са владиком Николајем и патријархом Гаврилом, а касније је поднео велику жртву обнављајући разрушену бањалучку епархију. Епископ др Јован Илић био је први доктор теолошких наука из овог краја, познат по дипломатском раду, обнови нишке Саборне цркве и увођењу строге дисциплине у црквену управу. Ова четири архијереја чине јединствен „пиротски феномен” јер су својим образовањем, духовним подвигом и вером трајно задокументовали Пирот као тврђаву православља.ИЗВОРИ:Ранчић Д. Епископи Пироћанци, књига 1: Владика Кирил Живковић. Пирот: Православно удружење „Владика Василије Костић“; 2016.Перовић Ж, приређивач. Епископи Пироћанци, књига 2: Владика Јован Илић. Пирот: Православно удружење „Владика Василије Костић“; 2016.Ранчић Д. Епископи Пироћанци, књига 3: Владика Венијамин Таушановић. Пирот: Православно удружење „Владика Василије Костић“; 2016.Дабић М, уредник. Епископи Пироћанци, књига 4: Владика Василије Костић. Пирот: Православно удружење „Владика Василије Костић“; 2016.Милошевић З, приређивач. Православље и идентитет православних народа: зборник научних радова. Београд: Институт за политичке студије; 2019.Лилић Б. Оданост Срба Нишављана вери и традицији. Ниш: Епархија нишка; 1998.
• 
  🇺🇸 The Pirot Timeline (Debate) 13.08.2026 21min

  Pirot and the Ponišavlje region represent an area with a rich historical continuity through the centuries, whose development is traced from ancient times all the way to accelerated modernization in the 19th century. Positioned along the strategically important Roman road Via Militaris, this city developed from the ancient fortress Turres and a medieval Serbian stronghold into a prominent Ottoman commercial center. Throughout the centuries of Ottoman rule, the local population managed to preserve its identity and economic strength thanks to well-developed crafts, trade, and the early establishment of Serbian schools. Following its final liberation in 1877 and the citizens' successful struggle against annexation to Bulgaria, the city officially became an integral part of the Principality of Serbia. The rapid growth of healthcare, educational, and judicial institutions, alongside urban planning in the decades after liberation, quickly transformed Pirot into a modern district center.Source: "Pirot Timeline" - a historical chronology of the city of Pirot and its surroundings, prepared by historian Miljan Manić, and published by the Historical Archive in Pirot in 2017. The 375-page book provides an overview of important events, dates and personalities from the past of Ponišavlje. Author: Miljan Manić, Pirot historian. Publisher: Historical Archive in Pirot. Volume: 375 pages with detailed chronological records. Topic: Important events in the history of Pirot from the earliest notes to the modern era. (ISBN: 8680412031, 9788680412030)
• 
  🇺🇸 The Pirot Timeline (Deep Dive) 05.08.2026 38min

  Pirot and the Ponišavlje region represent an area with a rich historical continuity through the centuries, whose development is traced from ancient times all the way to accelerated modernization in the 19th century. Positioned along the strategically important Roman road Via Militaris, this city developed from the ancient fortress Turres and a medieval Serbian stronghold into a prominent Ottoman commercial center. Throughout the centuries of Ottoman rule, the local population managed to preserve its identity and economic strength thanks to well-developed crafts, trade, and the early establishment of Serbian schools. Following its final liberation in 1877 and the citizens' successful struggle against annexation to Bulgaria, the city officially became an integral part of the Principality of Serbia. The rapid growth of healthcare, educational, and judicial institutions, alongside urban planning in the decades after liberation, quickly transformed Pirot into a modern district center.Source: "Pirot Timeline" - a historical chronology of the city of Pirot and its surroundings, prepared by historian Miljan Manić, and published by the Historical Archive in Pirot in 2017. The 375-page book provides an overview of important events, dates and personalities from the past of Ponišavlje. Author: Miljan Manić, Pirot historian. Publisher: Historical Archive in Pirot. Volume: 375 pages with detailed chronological records. Topic: Important events in the history of Pirot from the earliest notes to the modern era. (ISBN: 8680412031, 9788680412030)
• 
  🇷🇸 Pirotski vremeplov (Debata) 05.08.2026 23min

  Пирот и Понишавље кроз векове представљају подручје са богатим историјским континуитетом, чији је развој прикажан од античких времена све до убрзане модернизације у 19. веку. Позициониран на стратешки важном римском путу Via Militaris, овај град је развијан од античког утврђења Turres и средњовековног српског Градића, па све до значајног османског трговачког центра. Током векова османске владавине, локално становништво је успело да очува свој идентитет и привредну снагу захваљујући развијеном занатству, трговини и раном оснивању српских школа. Након коначног ослобођења 1877. године и успешне борбе грађана против припајања Бугарској, град је званично постао интегрални део Кнежевине Србије. Нагли развој здравствених, просветних и судских установа, уз урбанистичко уређење у деценијама након ослобођења, брзо је трансформисао Пирот у модеран окружни центар.Извор: „Пиротски времеплов“ - историјска хронологија града Пирота и околине коју је приредио историчар Миљан Манић, а објавио Историјски архив у Пироту 2017. године. Књига на 375 страна доноси преглед важних догађаја, датума и личности из прошлости Понишавља. Аутор: Миљан Манић, пиротски историчар. Издавач: Историјски архив у Пироту. Обим: 375 страница са детаљним хронолошким записима. Тематика: Важни догађаји из историје Пирота од најранијих белешки до новијег доба. (ISBN: 8680412031, 9788680412030)
• 
  🇷🇸 Pirotski vremeplov (Detaljna analiza) 05.08.2026 21min

  Пирот и Понишавље кроз векове представљају подручје са богатим историјским континуитетом, чији је развој прикажан од античких времена све до убрзане модернизације у 19. веку. Позициониран на стратешки важном римском путу Via Militaris, овај град је развијан од античког утврђења Turres и средњовековног српског Градића, па све до значајног османског трговачког центра. Током векова османске владавине, локално становништво је успело да очува свој идентитет и привредну снагу захваљујући развијеном занатству, трговини и раном оснивању српских школа. Након коначног ослобођења 1877. године и успешне борбе грађана против припајања Бугарској, град је званично постао интегрални део Кнежевине Србије. Нагли развој здравствених, просветних и судских установа, уз урбанистичко уређење у деценијама након ослобођења, брзо је трансформисао Пирот у модеран окружни центар.Извор: „Пиротски времеплов“ - историјска хронологија града Пирота и околине коју је приредио историчар Миљан Манић, а објавио Историјски архив у Пироту 2017. године. Књига на 375 страна доноси преглед важних догађаја, датума и личности из прошлости Понишавља. Аутор: Миљан Манић, пиротски историчар. Издавач: Историјски архив у Пироту. Обим: 375 страница са детаљним хронолошким записима. Тематика: Важни догађаји из историје Пирота од најранијих белешки до новијег доба. (ISBN: 8680412031, 9788680412030)
• 
  🇺🇸 Shops and Thorlaks (Debate) 08.08.2026 19min

  The Shops and Torlaks represent an indigenous community of the central Balkans, settled along the Stara Planina mountain range and surrounding valleys, whose cultural continuity was split by modern state borders. Although the terms are often used synonymously, "Shop" originally refers to an anthropogeographic lifestyle adapted to high-mountain livestock farming, whereas "Torlak" denotes speakers of the Prizren-Timok dialect area. Their identity is the product of centuries of ethnogenesis, blending ancient Balkan substrates, Slavs, Vlachs, and nomadic tribes. The Torlak speech forms the core of the Balkan Sprachbund, characterized by an analytical structure, loss of cases, and the use of a postpositive definite article. The local architecture and spiritual culture directly reflect the harsh mountain environment through distinctive building techniques, seasonal labor migration (pečalba), and preserved archaic traditions such as family patron saint days (slava) and sacred tree rituals (zapis). Following the division of their lands after 1878, historical circumstances forced the population to adopt a fluid and adaptive identity. Today, the former social stigma associated with mountain dwellers is being successfully transformed into a distinct cultural and eco-tourism brand through heritage preservation, gastronomy, and cross-border cooperation.
• 
  🇺🇸 Shops and Torlaks (Deep Dive) 08.08.2026 26min

  The Shops and Torlaks represent an indigenous community of the central Balkans, settled along the Stara Planina mountain range and surrounding valleys, whose cultural continuity was split by modern state borders. Although the terms are often used synonymously, "Shop" originally refers to an anthropogeographic lifestyle adapted to high-mountain livestock farming, whereas "Torlak" denotes speakers of the Prizren-Timok dialect area. Their identity is the product of centuries of ethnogenesis, blending ancient Balkan substrates, Slavs, Vlachs, and nomadic tribes. The Torlak speech forms the core of the Balkan Sprachbund, characterized by an analytical structure, loss of cases, and the use of a postpositive definite article. The local architecture and spiritual culture directly reflect the harsh mountain environment through distinctive building techniques, seasonal labor migration (pečalba), and preserved archaic traditions such as family patron saint days (slava) and sacred tree rituals (zapis). Following the division of their lands after 1878, historical circumstances forced the population to adopt a fluid and adaptive identity. Today, the former social stigma associated with mountain dwellers is being successfully transformed into a distinct cultural and eco-tourism brand through heritage preservation, gastronomy, and cross-border cooperation.
• 
  🇷🇸 Šopovi i Torlaci (Debata) 08.08.2026 30min

  Шопови и Торлаци представљају староседелачку заједницу централног Балкана, смештену дуж Старе планине и околних долина, чији је културни континуитет пресечен успостављањем савремених државних граница. Иако се термини често користе као синоними, „Шоп“ изворно означава начин живота прилагођен високопланинском сточарству, док се назив „Торлак“ односи на говорнике призренско-тимочког дијалекта. Њихов идентитет резултат је вишевековне етногенезе и мешања античких староседелаца, Словена, Влаха и номадских племена. Торлачки говор чини сам центар Балканског језичког савеза, одликујући се аналитичком граматиком, губитком падежа и употребом постпозитивног члана. Градитељство и култура овог краја директно су обликовани суровим планинским условима кроз карактеристичну архитектуру, традицију печалбе и очување архаичних обичаја попут крсне славе и сеоских записа. Поделивши њихове заједнице између различитих држава након 1878. године, историјске околности су приморале становништво на флуидан и прилагодљив идентитет. Данас се некадашња социјална стигма брђана успешно трансформише у препознатљив културни и туристички бренд кроз заштиту баштине, гастрономију и прекограничну сарадњу.
• 
  🇷🇸 Šopovi i Torlaci (Detaljna analiza) 08.08.2026 35min

  Шопови и Торлаци представљају староседелачку заједницу централног Балкана, смештену дуж Старе планине и околних долина, чији је културни континуитет пресечен успостављањем савремених државних граница. Иако се термини често користе као синоними, „Шоп“ изворно означава начин живота прилагођен високопланинском сточарству, док се назив „Торлак“ односи на говорнике призренско-тимочког дијалекта. Њихов идентитет резултат је вишевековне етногенезе и мешања античких староседелаца, Словена, Влаха и номадских племена. Торлачки говор чини сам центар Балканског језичког савеза, одликујући се аналитичком граматиком, губитком падежа и употребом постпозитивног члана. Градитељство и култура овог краја директно су обликовани суровим планинским условима кроз карактеристичну архитектуру, традицију печалбе и очување архаичних обичаја попут крсне славе и сеоских записа. Поделивши њихове заједнице између различитих држава након 1878. године, историјске околности су приморале становништво на флуидан и прилагодљив идентитет. Данас се некадашња социјална стигма брђана успешно трансформише у препознатљив културни и туристички бренд кроз заштиту баштине, гастрономију и прекограничну сарадњу.
• 
  🇫🇷 La médecine médiévale serbes (Débat) 18.08.2026 21min

  La médecine médiévale serbe représentait une synthèse complexe de la tradition byzantine, des influences scientifiques occidentales et de la spiritualité chrétienne, établie comme un pilier essentiel de la préservation de l'État et de son peuple sous la dynastie des Nemanjić. Saint Sava a été le pionnier de son institutionnalisation et de son cadre juridique, posant les bases de soins médicaux organisés en fondant les premiers hôpitaux monastiques à Hilandar et Studenica. Le système de santé s'est développé grâce à des liens diplomatiques et internationaux, comme en témoignent les hôpitaux serbes de Jérusalem et de Constantinople, ainsi que l'engagement de grands médecins italiens dans les cours serbes et les villes côtières telles que Dubrovnik et Kotor. Un niveau élevé d'expertise et une équivalence avec les centres universitaires européens de l'époque sont confirmés par une riche activité de copistes, illustrée principalement par le Codex médical de Hilandar n° 517. Bien que ces progrès scientifiques aient été interrompus par la chute de l'État médiéval, ce patrimoine médical a été préservé entre les murs des monastères jusqu'au retour éclairé des médecins serbes dans la science européenne au XVIIIe siècle.SOURCES:Antić R. The role of Christianity in the development of European and Serbian medieval medicine. Arch Oncol. 2010;18(4):111-4.Arsenijević O, Lugonjić M. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Kultura. 2021;(171):277-98.Bojanin S. Lečenje biljem u srednjovekovnoj Srbiji. Osnovni pregled. Godišnjak za društvenu istoriju. 2012;1:7-34.Bojanin S. Prvih deset godina istraživanja Hilandarskog medicinskog kodeksa (1952–1961). Inicijal: Časopis za srednjovekovne studije. 2022;10:111-48.Božanić S, Elaković Nenadović A. O upotrebi meda i voska u srednjovekovnoj Srbiji – medicina, ishrana, religija. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 2022;47(1):139-56.Gavrilović V. Dubrovački arhiv kao izvor za zdravstvenu kulturu srednjovekovne Srbije. Acta med-hist Adriat. 2004;2(1):41-60.Ilić-Tasić S, Pantović M, Jović N, Ravanić D, Obradović D, Sretenović S, et al. Lečenje epilepsije u srpskim srednjovekovnim manastirskim bolnicama. Srp Arh Celok Lek. 2009;137(11-12):702-5.Ilić-Tasić SD. Epilepsija u srpskim srednjevekovnim zemljama [Doktorska disertacija]. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka; 2012.Lugonjić MS, Arsenijević OM. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Baština. 2021;31:283-300Pajić S, Jurišić V. Predstave medicinskih instrumenata i opreme u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Zograf. 2014;38:55-76.Pajić S, Jurišić V. Lanceta ili flebotom na likovnim predstavama u umetnosti srednjovekovne Srbije. Srp Arh Celok Lek. 2015;143(9-10):639-43.Pantović M, Ravanić D, Milovanović DR, Pantović V, Pantović M. Srpska srednjevekovna medicina – baština ali i strela usmerena ka budućnosti. PONS Med Č. 2009;6(20):24-33.Pavlović B. Manastirske bolnice u srednjovekovnoj Srbiji. Crkvene studije. 2004;1:381-8.Vacić Z. Guidelines for the preparation and dosage of medicines, instructions for their use, and methods of application according to the Hilandar Medical Codex No. 517. [Научни рад]. 2025.Vacić Z. Srpska srednjovekovna medicina. Сажетак предавања на 220. састанку Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Београд; 2021
• 
  🇫🇷 La médecine médiévale serbe (Analyse approfondie) 18.08.2026 15min

  La médecine médiévale serbe représentait une synthèse complexe de la tradition byzantine, des influences scientifiques occidentales et de la spiritualité chrétienne, établie comme un pilier essentiel de la préservation de l'État et de son peuple sous la dynastie des Nemanjić. Saint Sava a été le pionnier de son institutionnalisation et de son cadre juridique, posant les bases de soins médicaux organisés en fondant les premiers hôpitaux monastiques à Hilandar et Studenica. Le système de santé s'est développé grâce à des liens diplomatiques et internationaux, comme en témoignent les hôpitaux serbes de Jérusalem et de Constantinople, ainsi que l'engagement de grands médecins italiens dans les cours serbes et les villes côtières telles que Dubrovnik et Kotor. Un niveau élevé d'expertise et une équivalence avec les centres universitaires européens de l'époque sont confirmés par une riche activité de copistes, illustrée principalement par le Codex médical de Hilandar n° 517. Bien que ces progrès scientifiques aient été interrompus par la chute de l'État médiéval, ce patrimoine médical a été préservé entre les murs des monastères jusqu'au retour éclairé des médecins serbes dans la science européenne au XVIIIe siècle.SOURCES:Antić R. The role of Christianity in the development of European and Serbian medieval medicine. Arch Oncol. 2010;18(4):111-4.Arsenijević O, Lugonjić M. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Kultura. 2021;(171):277-98.Bojanin S. Lečenje biljem u srednjovekovnoj Srbiji. Osnovni pregled. Godišnjak za društvenu istoriju. 2012;1:7-34.Bojanin S. Prvih deset godina istraživanja Hilandarskog medicinskog kodeksa (1952–1961). Inicijal: Časopis za srednjovekovne studije. 2022;10:111-48.Božanić S, Elaković Nenadović A. O upotrebi meda i voska u srednjovekovnoj Srbiji – medicina, ishrana, religija. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 2022;47(1):139-56.Gavrilović V. Dubrovački arhiv kao izvor za zdravstvenu kulturu srednjovekovne Srbije. Acta med-hist Adriat. 2004;2(1):41-60.Ilić-Tasić S, Pantović M, Jović N, Ravanić D, Obradović D, Sretenović S, et al. Lečenje epilepsije u srpskim srednjovekovnim manastirskim bolnicama. Srp Arh Celok Lek. 2009;137(11-12):702-5.Ilić-Tasić SD. Epilepsija u srpskim srednjevekovnim zemljama [Doktorska disertacija]. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka; 2012.Lugonjić MS, Arsenijević OM. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Baština. 2021;31:283-300Pajić S, Jurišić V. Predstave medicinskih instrumenata i opreme u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Zograf. 2014;38:55-76.Pajić S, Jurišić V. Lanceta ili flebotom na likovnim predstavama u umetnosti srednjovekovne Srbije. Srp Arh Celok Lek. 2015;143(9-10):639-43.Pantović M, Ravanić D, Milovanović DR, Pantović V, Pantović M. Srpska srednjevekovna medicina – baština ali i strela usmerena ka budućnosti. PONS Med Č. 2009;6(20):24-33.Pavlović B. Manastirske bolnice u srednjovekovnoj Srbiji. Crkvene studije. 2004;1:381-8.Vacić Z. Guidelines for the preparation and dosage of medicines, instructions for their use, and methods of application according to the Hilandar Medical Codex No. 517. [Научни рад]. 2025.Vacić Z. Srpska srednjovekovna medicina. Сажетак предавања на 220. састанку Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Београд; 2021
• 
  🇺🇸 Serbian Medieval Medicine (Debate) 18.08.2026 21min

  Serbian medieval medicine represented a complex synthesis of Byzantine tradition, Western scientific influences, and Christian spirituality, established as a vital pillar for the preservation of the state and its people during the Nemanjić dynasty. Saint Sava was the pioneer of its institutionalization and legal framework, laying the foundations for organized medical care by founding the first monastery hospitals at Hilandar and Studenica. The healthcare system expanded further through diplomatic and international ties, as evidenced by Serbian hospitals in Jerusalem and Constantinople, as well as the engagement of leading Italian physicians at Serbian courts and in coastal cities like Dubrovnik and Kotor. A high level of expertise and parity with contemporary European university centers is confirmed by rich scribal activity, most prominently exemplified by the Hilandar Medical Codex No. 517. Although these scientific developments were interrupted by the fall of the medieval state, this medical heritage was preserved within monastery walls until the enlightened return of Serbian physicians to European science in the 18th century.SOURCES:Antić R. The role of Christianity in the development of European and Serbian medieval medicine. Arch Oncol. 2010;18(4):111-4.Arsenijević O, Lugonjić M. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Kultura. 2021;(171):277-98.Bojanin S. Lečenje biljem u srednjovekovnoj Srbiji. Osnovni pregled. Godišnjak za društvenu istoriju. 2012;1:7-34.Bojanin S. Prvih deset godina istraživanja Hilandarskog medicinskog kodeksa (1952–1961). Inicijal: Časopis za srednjovekovne studije. 2022;10:111-48.Božanić S, Elaković Nenadović A. O upotrebi meda i voska u srednjovekovnoj Srbiji – medicina, ishrana, religija. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 2022;47(1):139-56.Gavrilović V. Dubrovački arhiv kao izvor za zdravstvenu kulturu srednjovekovne Srbije. Acta med-hist Adriat. 2004;2(1):41-60.Ilić-Tasić S, Pantović M, Jović N, Ravanić D, Obradović D, Sretenović S, et al. Lečenje epilepsije u srpskim srednjovekovnim manastirskim bolnicama. Srp Arh Celok Lek. 2009;137(11-12):702-5.Ilić-Tasić SD. Epilepsija u srpskim srednjevekovnim zemljama [Doktorska disertacija]. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka; 2012.Lugonjić MS, Arsenijević OM. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Baština. 2021;31:283-300Pajić S, Jurišić V. Predstave medicinskih instrumenata i opreme u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Zograf. 2014;38:55-76.Pajić S, Jurišić V. Lanceta ili flebotom na likovnim predstavama u umetnosti srednjovekovne Srbije. Srp Arh Celok Lek. 2015;143(9-10):639-43.Pantović M, Ravanić D, Milovanović DR, Pantović V, Pantović M. Srpska srednjevekovna medicina – baština ali i strela usmerena ka budućnosti. PONS Med Č. 2009;6(20):24-33.Pavlović B. Manastirske bolnice u srednjovekovnoj Srbiji. Crkvene studije. 2004;1:381-8.Vacić Z. Guidelines for the preparation and dosage of medicines, instructions for their use, and methods of application according to the Hilandar Medical Codex No. 517. [Научни рад]. 2025.Vacić Z. Srpska srednjovekovna medicina. Сажетак предавања на 220. састанку Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Београд; 2021
• 
  🇺🇸 Serbian Medieval Medicine (Deep Dive) 18.08.2026 48min

  Serbian medieval medicine represented a complex synthesis of Byzantine tradition, Western scientific influences, and Christian spirituality, established as a vital pillar for the preservation of the state and its people during the Nemanjić dynasty. Saint Sava was the pioneer of its institutionalization and legal framework, laying the foundations for organized medical care by founding the first monastery hospitals at Hilandar and Studenica. The healthcare system expanded further through diplomatic and international ties, as evidenced by Serbian hospitals in Jerusalem and Constantinople, as well as the engagement of leading Italian physicians at Serbian courts and in coastal cities like Dubrovnik and Kotor. A high level of expertise and parity with contemporary European university centers is confirmed by rich scribal activity, most prominently exemplified by the Hilandar Medical Codex No. 517. Although these scientific developments were interrupted by the fall of the medieval state, this medical heritage was preserved within monastery walls until the enlightened return of Serbian physicians to European science in the 18th century.SOURCES:Antić R. The role of Christianity in the development of European and Serbian medieval medicine. Arch Oncol. 2010;18(4):111-4.Arsenijević O, Lugonjić M. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Kultura. 2021;(171):277-98.Bojanin S. Lečenje biljem u srednjovekovnoj Srbiji. Osnovni pregled. Godišnjak za društvenu istoriju. 2012;1:7-34.Bojanin S. Prvih deset godina istraživanja Hilandarskog medicinskog kodeksa (1952–1961). Inicijal: Časopis za srednjovekovne studije. 2022;10:111-48.Božanić S, Elaković Nenadović A. O upotrebi meda i voska u srednjovekovnoj Srbiji – medicina, ishrana, religija. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 2022;47(1):139-56.Gavrilović V. Dubrovački arhiv kao izvor za zdravstvenu kulturu srednjovekovne Srbije. Acta med-hist Adriat. 2004;2(1):41-60.Ilić-Tasić S, Pantović M, Jović N, Ravanić D, Obradović D, Sretenović S, et al. Lečenje epilepsije u srpskim srednjovekovnim manastirskim bolnicama. Srp Arh Celok Lek. 2009;137(11-12):702-5.Ilić-Tasić SD. Epilepsija u srpskim srednjevekovnim zemljama [Doktorska disertacija]. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka; 2012.Lugonjić MS, Arsenijević OM. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Baština. 2021;31:283-300Pajić S, Jurišić V. Predstave medicinskih instrumenata i opreme u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Zograf. 2014;38:55-76.Pajić S, Jurišić V. Lanceta ili flebotom na likovnim predstavama u umetnosti srednjovekovne Srbije. Srp Arh Celok Lek. 2015;143(9-10):639-43.Pantović M, Ravanić D, Milovanović DR, Pantović V, Pantović M. Srpska srednjevekovna medicina – baština ali i strela usmerena ka budućnosti. PONS Med Č. 2009;6(20):24-33.Pavlović B. Manastirske bolnice u srednjovekovnoj Srbiji. Crkvene studije. 2004;1:381-8.Vacić Z. Guidelines for the preparation and dosage of medicines, instructions for their use, and methods of application according to the Hilandar Medical Codex No. 517. [Научни рад]. 2025.Vacić Z. Srpska srednjovekovna medicina. Сажетак предавања на 220. састанку Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Београд; 2021
• 
  🇷🇸 Srpska srednjovekovna medicina (Debata) 18.08.2026 16min

  Српска средњовековна медицина представљала је сложену синтезу византијске традиције, западних научних утицаја и хришћанске духовности, формирану као важан стуб очувања државе и народа у доба династије Немањића. Зачетник њене институционализације и законодавног оквира био је Свети Сава, који је оснивањем првих манастирских болница у Хиландару i Студеници поставио темеље организованог лечења и медицинске неге. Здравствени систем се додатно ширио кроз дипломатске и међународне везе, о чему сведоче српске болнице у Јерусалиму i Цариграду, као и ангажовање водећих италијанских лекара на српским дворовима и у приморским градовима попут Дубровника и Котора. Висок степен стручности и равноправности са тадашњим европским универзитетским центрима потврђује богата преписивачка делатност, чији је најзначајнији споменик Хиландарски медицински кодекс бр. 517. Иако су научни токови прекинути падом средњовековне државе, ово медицинско наслеђе сачувано је унутар манастира све до просветитељског повратка српских лекара европској науци у 18. веку.ИЗВОРИ:Antić R. The role of Christianity in the development of European and Serbian medieval medicine. Arch Oncol. 2010;18(4):111-4.Arsenijević O, Lugonjić M. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Kultura. 2021;(171):277-98.Bojanin S. Lečenje biljem u srednjovekovnoj Srbiji. Osnovni pregled. Godišnjak za društvenu istoriju. 2012;1:7-34.Bojanin S. Prvih deset godina istraživanja Hilandarskog medicinskog kodeksa (1952–1961). Inicijal: Časopis za srednjovekovne studije. 2022;10:111-48.Božanić S, Elaković Nenadović A. O upotrebi meda i voska u srednjovekovnoj Srbiji – medicina, ishrana, religija. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 2022;47(1):139-56.Gavrilović V. Dubrovački arhiv kao izvor za zdravstvenu kulturu srednjovekovne Srbije. Acta med-hist Adriat. 2004;2(1):41-60.Ilić-Tasić S, Pantović M, Jović N, Ravanić D, Obradović D, Sretenović S, et al. Lečenje epilepsije u srpskim srednjovekovnim manastirskim bolnicama. Srp Arh Celok Lek. 2009;137(11-12):702-5.Ilić-Tasić SD. Epilepsija u srpskim srednjevekovnim zemljama [Doktorska disertacija]. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka; 2012.Lugonjić MS, Arsenijević OM. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Baština. 2021;31:283-300Pajić S, Jurišić V. Predstave medicinskih instrumenata i opreme u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Zograf. 2014;38:55-76.Pajić S, Jurišić V. Lanceta ili flebotom na likovnim predstavama u umetnosti srednjovekovne Srbije. Srp Arh Celok Lek. 2015;143(9-10):639-43.Pantović M, Ravanić D, Milovanović DR, Pantović V, Pantović M. Srpska srednjevekovna medicina – baština ali i strela usmerena ka budućnosti. PONS Med Č. 2009;6(20):24-33.Pavlović B. Manastirske bolnice u srednjovekovnoj Srbiji. Crkvene studije. 2004;1:381-8.Vacić Z. Guidelines for the preparation and dosage of medicines, instructions for their use, and methods of application according to the Hilandar Medical Codex No. 517. [Научни рад]. 2025.Vacić Z. Srpska srednjovekovna medicina. Сажетак предавања на 220. састанку Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Београд; 2021
• 
  🇷🇸 Srpska srednjovekovna medicina (Detaljna analiza) 18.08.2026 17min

  Српска средњовековна медицина представљала је сложену синтезу византијске традиције, западних научних утицаја и хришћанске духовности, формирану као важан стуб очувања државе и народа у доба династије Немањића. Зачетник њене институционализације и законодавног оквира био је Свети Сава, који је оснивањем првих манастирских болница у Хиландару i Студеници поставио темеље организованог лечења и медицинске неге. Здравствени систем се додатно ширио кроз дипломатске и међународне везе, о чему сведоче српске болнице у Јерусалиму i Цариграду, као и ангажовање водећих италијанских лекара на српским дворовима и у приморским градовима попут Дубровника и Котора. Висок степен стручности и равноправности са тадашњим европским универзитетским центрима потврђује богата преписивачка делатност, чији је најзначајнији споменик Хиландарски медицински кодекс бр. 517. Иако су научни токови прекинути падом средњовековне државе, ово медицинско наслеђе сачувано је унутар манастира све до просветитељског повратка српских лекара европској науци у 18. веку.ИЗВОРИ:Antić R. The role of Christianity in the development of European and Serbian medieval medicine. Arch Oncol. 2010;18(4):111-4.Arsenijević O, Lugonjić M. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Kultura. 2021;(171):277-98.Bojanin S. Lečenje biljem u srednjovekovnoj Srbiji. Osnovni pregled. Godišnjak za društvenu istoriju. 2012;1:7-34.Bojanin S. Prvih deset godina istraživanja Hilandarskog medicinskog kodeksa (1952–1961). Inicijal: Časopis za srednjovekovne studije. 2022;10:111-48.Božanić S, Elaković Nenadović A. O upotrebi meda i voska u srednjovekovnoj Srbiji – medicina, ishrana, religija. Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. 2022;47(1):139-56.Gavrilović V. Dubrovački arhiv kao izvor za zdravstvenu kulturu srednjovekovne Srbije. Acta med-hist Adriat. 2004;2(1):41-60.Ilić-Tasić S, Pantović M, Jović N, Ravanić D, Obradović D, Sretenović S, et al. Lečenje epilepsije u srpskim srednjovekovnim manastirskim bolnicama. Srp Arh Celok Lek. 2009;137(11-12):702-5.Ilić-Tasić SD. Epilepsija u srpskim srednjevekovnim zemljama [Doktorska disertacija]. Kragujevac: Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka; 2012.Lugonjić MS, Arsenijević OM. Kultura pamćenja začetaka srpske medicine. Baština. 2021;31:283-300Pajić S, Jurišić V. Predstave medicinskih instrumenata i opreme u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Zograf. 2014;38:55-76.Pajić S, Jurišić V. Lanceta ili flebotom na likovnim predstavama u umetnosti srednjovekovne Srbije. Srp Arh Celok Lek. 2015;143(9-10):639-43.Pantović M, Ravanić D, Milovanović DR, Pantović V, Pantović M. Srpska srednjevekovna medicina – baština ali i strela usmerena ka budućnosti. PONS Med Č. 2009;6(20):24-33.Pavlović B. Manastirske bolnice u srednjovekovnoj Srbiji. Crkvene studije. 2004;1:381-8.Vacić Z. Guidelines for the preparation and dosage of medicines, instructions for their use, and methods of application according to the Hilandar Medical Codex No. 517. [Научни рад]. 2025.Vacić Z. Srpska srednjovekovna medicina. Сажетак предавања на 220. састанку Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. Београд; 2021
• 
  🇩🇪 Piroter Kaschkawal (Debatte) 17.08.2026 17min

  Der Piroter Kachkaval ist ein hochwertiges Feinkostprodukt, dessen Exzellenz direkt durch das besondere Mikroklima, die üppige Vegetation der Bergweiden und die einheimische Mikroflora des Balkangebirges bestimmt wird. Die jahrhundertealte Tradition der Weidewirtschaft und des Lebens in den Bacije (saisonalen Weidesiedlungen) bewahrt die regionale kulturelle Identität und beugt der Entvölkerung der Bergregionen vor. Seine Herstellung basiert auf der manuellen Verarbeitung einer Mischung aus Schaf- und Kuhmilch mit traditionellen Werkzeugen wie Harfe und Spinnwirtel. Der entscheidende Schritt für die charakteristische Elastizität und die geschichtete Textur ist das präzise Überbrühen des Käsebruchs bei 75 °C. Nach 60 Tagen sorgfältig kontrollierter natürlicher Reifung erhält der Käse seinen vollen, herzhaften Geschmack, seine glatte, hellgelbe Rinde und den Status der geschützten Ursprungsbezeichnung (g.U.).QUELLEN:Kurćubić VS, Vujić JM, Iličić MD, Vranić D, Vesković-Moračanin SM, Mašković PZ. Efekat ekstrakta biljke Kitaibelia vitifolia na antioksidativnu aktivnost, hemijski sastav, mikrobiološki status i senzorna svojstva pirotskog kačkavalja. Hem ind. 2015;69(1):85–93.Mijačević Z, Bulajić S, Božić T, Niketić G. Pirotski kačkavalj. Mljekarstvo. 2005;55(3):203-13.Mijačević Z, Petrović MP, Bulajić S. The specific characteristics of Pirot kashaval. Biotechnology in animal husbandry. 2005;21(5-6):375-9.Milosavljević N. Bakterije mlečne kiseline Pirotskog kačkavalja [Doktorska disertacija]. Zemun: Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu; 2015.Ostojić M, Lazarević V, Relić R. Autohtoni pirotski kačkavalj. Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. 2011;17(3-4):79-84.Ostojić M, Lazarević V, Topisirović L, Relić R. Glavni elaborat o zaštiti oznake imena porekla Pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka. Pirot: Opština Pirot - Fond za razvoj poljoprivrede; 2012.
• 
  🇩🇪 Piroter Kaschkawal (Tiefer Einblick) 17.08.2026 23min

  Der Piroter Kachkaval ist ein hochwertiges Feinkostprodukt, dessen Exzellenz direkt durch das besondere Mikroklima, die üppige Vegetation der Bergweiden und die einheimische Mikroflora des Balkangebirges bestimmt wird. Die jahrhundertealte Tradition der Weidewirtschaft und des Lebens in den Bacije (saisonalen Weidesiedlungen) bewahrt die regionale kulturelle Identität und beugt der Entvölkerung der Bergregionen vor. Seine Herstellung basiert auf der manuellen Verarbeitung einer Mischung aus Schaf- und Kuhmilch mit traditionellen Werkzeugen wie Harfe und Spinnwirtel. Der entscheidende Schritt für die charakteristische Elastizität und die geschichtete Textur ist das präzise Überbrühen des Käsebruchs bei 75 °C. Nach 60 Tagen sorgfältig kontrollierter natürlicher Reifung erhält der Käse seinen vollen, herzhaften Geschmack, seine glatte, hellgelbe Rinde und den Status der geschützten Ursprungsbezeichnung (g.U.).QUELLEN:Kurćubić VS, Vujić JM, Iličić MD, Vranić D, Vesković-Moračanin SM, Mašković PZ. Efekat ekstrakta biljke Kitaibelia vitifolia na antioksidativnu aktivnost, hemijski sastav, mikrobiološki status i senzorna svojstva pirotskog kačkavalja. Hem ind. 2015;69(1):85–93.Mijačević Z, Bulajić S, Božić T, Niketić G. Pirotski kačkavalj. Mljekarstvo. 2005;55(3):203-13.Mijačević Z, Petrović MP, Bulajić S. The specific characteristics of Pirot kashaval. Biotechnology in animal husbandry. 2005;21(5-6):375-9.Milosavljević N. Bakterije mlečne kiseline Pirotskog kačkavalja [Doktorska disertacija]. Zemun: Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu; 2015.Ostojić M, Lazarević V, Relić R. Autohtoni pirotski kačkavalj. Radovi sa XXV savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa. 2011;17(3-4):79-84.Ostojić M, Lazarević V, Topisirović L, Relić R. Glavni elaborat o zaštiti oznake imena porekla Pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka. Pirot: Opština Pirot - Fond za razvoj poljoprivrede; 2012.