Izvolite u salon

Эпизоды

• Petar Lubarda: Zašto ga smatraju najvećim slikarom Jugoslavije? | Izvolite u salon 55 02.07.2026 1ч 22мин

  Petar Lubarda jedan je od najznačajnijih slikara 20. veka i jedna od ključnih figura moderne umetnosti na prostoru bivše Jugoslavije. Njegove monumentalne kompozicije, snažni pejzaži i ekspresivni potezi četkice zauzimaju posebno mesto u istoriji srpskog i jugoslovenskog slikarstva.U ovoj epizodi podkasta „Izvolite u salon“ govorimo o životu i delu Petra Lubarde – od njegovog detinjstva u Crnoj Gori i školovanja, preko ratnih iskustava i umetničkog sazrevanja, do nastanka najvažnijih dela koja su obeležila jednu epohu. Pokušavamo da odgovorimo na pitanje zbog čega su njegove slike i danas toliko moćne i zašto se Lubarda smatra jednim od najvećih umetnika ovog prostora.Kroz razgovor se bavimo njegovom biografijom i umetničkim razvojem, modernom umetnošću u Jugoslaviji, odnosom između ekspresionizma i apstrakcije u njegovom stvaralaštvu, kao i čuvenim ciklusima „Kosovski boj“ i „Crna Gora“. Govorimo i o načinu na koji su se pejzaž i istorija spojili u njegovom slikarstvu, o mestu koje Petar Lubarda zauzima u evropskoj umetnosti 20. veka i o snažnom uticaju koji je ostavio na generacije umetnika.Petar Lubarda nije slikao samo pejzaže i istorijske događaje – on je stvarao slike koje deluju kao da u sebi nose čitavu energiju jednog prostora i jednog vremena.
• Najveći falsifikatori u istoriji - uživo iz MTS dvorane | Izvolite u salon 54 25.06.2026 46мин

  Ko su najveći falsifikatori u istoriji umetnosti i kako su uspeli da prevare muzeje, kolekcionare i vodeće stručnjake? U ovoj epizodi istražujemo neverovatne priče ljudi koji su stvarali „izgubljena remek-dela“, prodavali lažne slike za milione dolara i godinama uspevali da obmanjuju umetnički svet. Od holandskog majstora falsifikata Han van Megeren, koji je nacistima prodao lažnog Vermera, do misterioznog falsifikatora poznatog kao Elmir de Hori, čije su se slike našle u najuglednijim galerijama sveta.Razgovaramo o tome kako nastaju falsifikati, zašto ih je često gotovo nemoguće otkriti i šta nam oni govore o tržištu umetnosti, autentičnosti i ljudskoj želji da posedujemo original. Otkrijte najveće prevare, najpoznatije falsifikatore i najneverovatnije skandale koji su uzdrmali svet umetnosti.Zahvaljujemo se Megacom distributerskoj kući na pozivu da zajedno napravimo ovu epizodu.
• Mrđan Bajić - Kome pripada sećanje? | Autoportret | Izvolite u salon 53 19.06.2026 1ч 40мин

  Proslavljamo prvi rođendan podkasta uz epizodu sa Mrđanom Bajićem, vajarom, profesorom FLU u penziji i akademikom. Mrđan Bajić je jedan od najznačajnijih savremenih umetnika sa prostora bivše Jugoslavije. Njegovi radovi nalaze se na granici između skulpture, politike, istorije i javnog prostora, a njegova umetnička praksa već decenijama otvara pitanja identiteta, kolektivnog sećanja i odgovornosti umetnika u društvu.U ovoj epizodi razgovaramo o tome kako nastaju umetnička dela, kakva je uloga umetnika danas, zašto su spomenici važni, šta se dogodilo sa savremenom umetnošću nakon raspada Jugoslavije i može li umetnost zaista da utiče na svet u kojem živimo.Mrđan Bajić je rođen 1957. godine u Beogradu. Završio je vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi profesora Jovana Kratohvila. Između 1985. i 1990. godine radio je na FLU kao asistent. Godine 1995. dobio je stipendiju Polok-Krasner fondacije iz Pariza. Od 1997. radi kao profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.Bajić, prema rečima dr Jasmine Čubrilo, pripada retoričkoj struji nove umetničke scene u Srbiji nastale početkom devedesetih godina 20. veka. Zapravo, Bajić je tu retoričku liniju u skulpturi počeo da razvija već tokom osamdesetih godina. U prvoj polovini devedesetih Bajićeva umetnost se ogleda u burnom neoekspresionističkom izrazu, dok se u drugoj polovini devete decenije oseća blago smirivanje oblika i linija. Uticaj Bajićeve umetnosti se takođe može videti i u radovima mnogih mlađih umetnika, njegovih učenika.Mrđan Bajić je samostalno izlagao u mnogim evropskim gradovima poput Beograda, Zagreba, Ljubljane, Pariza, Stokholma, Krakova, a takođe su njegovi radovi viđeni i na grupnim izložbama u Rimu, Njujorku, Sidneju, Krakovu, Parizu, Gracu, Kopenhagenu, Veneciji, Monaku i Solunu.Godine 2002. Mrđan Bajić je učestvovao na 25. bijenalu u Sao Paolu sa projektom Jugomuzej. Godine 2007. nastupa na 52. bijenalu vizuelnih umetnosti, gde predstavlja Srbiju projektom Riset (eng. Reset).Nagrade: Fond Ilija Kolarević, (Beograd, 1980); Fond Sreten Stojanović, (Beograd, 1981); Sedam sekretara SKOJ-a, (Zagreb, 1983); Premija Gradske zajednice kulture za 1983. godinu, (Beograd 1984); III PIJS, (Pančevo, 1987, 1993); Fond Ivan Tabaković, SANU, (Beograd, 1991); Nagrada Salona Monruž za skulpturu, (Pariz, 1992); Sava Šumanović, (Novi Sad, 2000); Fond Vladislav Ribnikar, (Beograd, 2001).2022. godine u Muzeju savremene umetnosti je upriličena retrospektiva "Nepouzdani pripovedač"* Dugujemo veliku zahvalnost profesoru Bajiću na ustupljeno vizuelnom materijalu.Video materijal: ARTDOC TEAM - Ljuba Jovićević, Nataša Pavlović, Aleksandar Jovanić
• Prokleti genije: Tragični život Amedea Modiljanija | Izvolite u salon 52 11.06.2026 1ч 24мин

  Amedeo Modiljani bio je jedan od najneobičnijih umetnika 20. veka. Tokom života borio se sa siromaštvom, bolešću i zavisnostima, dok su njegova dela često ostajala neprimećena ili neshvaćena. Danas se njegove slike prodaju za desetine miliona dolara, a njegovi prepoznatljivi portreti sa izduženim licima i tajanstvenim očima postali su simbol moderne umetnosti.U ovoj epizodi podkasta „Izvolite u salon“ govorimo o životu Amedea Modiljanija, njegovom dolasku u Pariz, prijateljstvima sa umetnicima avangarde, burnim ljubavnim vezama, odnosu sa Žan Ebutern i tragediji koja je stvorila jedan od najpoznatijih mitova u istoriji umetnosti.Kako je nastao stil koji je promenio moderno slikarstvo? Zašto su Modiljanijevi portreti toliko drugačiji od svega što je stvarano u njegovo vreme? I kako je umetnik koji je umro u bedi postao jedna od najvećih ikona savremene umetnosti?U razgovoru analiziramo Modiljanijeve slike, crteže, aktove i portrete, kao i istorijski kontekst Pariza početkom 20. veka, kada su nastajali modernizam, kubizam i nove umetničke avangarde.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
• Ivana Ivković: Moć, ranjivost i telo u savremenoj umetnosti | Izvolite u salon 51 04.06.2026 1ч 29мин

  U novoj epizodi podkasta Izvolite u salon razgovaramo sa Ivanom Ivković, jednom od najznačajnijih savremenih umetnica sa naših prostora, čiji radovi istražuju teme tela, identiteta, moći, ranjivosti i kolektivnog iskustva. Kako nastaje umetničko delo koje koristi ljudsko telo kao svoj osnovni medij? Zašto se u njenom radu tako često pojavljuje muško telo? Da li umetnost danas još uvek može da menja društvo ili samo odražava njegove protivrečnosti? Kroz razgovor otvaramo pitanja odnosa između pojedinca i kolektiva, umetnosti i politike, privatnog iskustva i javnog prostora. Govorimo o poverenju, emocijama, savremenom performansu, ali i o tome kako nastaju radovi koji publiku istovremeno privlače i uznemiravaju. Ovo je razgovor o umetnosti, ali i o čoveku, njegovim slabostima, strahovima i potrebi da bude viđen. Ivana Ivkoivć je magistrirala crtanje i doktorirala performans na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Međunarodno priznanje stekla je istraživanjima u oblasti delegiranog performansa, kroz koja kritički preispituje dekonstrukciju i rekonstrukciju rodnih uloga iz perspektive biopolitike, političke etike i simboličkih refleksija ženskog pogleda. Njen rad istražuje identitet, rodna iskustva i stereotipe nametnutih društvenih uloga, uvodeći nago ili polunago (kolektivno) muško telo kao performativni medij. Ove pažljivo režirane scene odlikuju se posebnom senzibilnošću i senzualnošću, osvetljavajući predrasude, uverenja i složene odnose između pojedinca i društveno-političkog okruženja. Kroz svoje projekte bavi se dekonstrukcijom izložbenog narativa u kontekstu angažovane, promenljive i procesualne savremene umetničke prakse. Ivković povezuje jezik likovne umetnosti sa pozorištem i kulturom masovnih medija, razvijajući postmedijsku odnosno hibridnu praksu koja otvara tradicionalno okulocentrični koncept umetnosti prema imerzivnim sadržajima, taktilnim, zvučnim i telesnim iskustvima. Njene izložbe i site-specific instalacije stvaraju prostore nestabilnih čulnih doživljaja i formiraju hiperdinamične sisteme koji povezuju lične i kolektivne dimenzije, istražujući identitet pojedinca unutar šire sociokulturne matrice. Crtež ostaje jedan od temelja njenog umetničkog rada, kroz koji istražuje njegove tehničke, izražajne i konceptualne mogućnosti. Njeni radovi obrađuju teme koje se kreću od intimnih ličnih promišljanja do globalnih društveno-političkih fenomena, oblikovanih njenim nomadskim načinom života i čestim putovanjima. Svoja dela izlagala je u saradnji sa brojnim institucijama, među kojima su Humboldt Forum u Berlinu, Institut für Auslandsbeziehungen (ifa) u Štutgartu, muzeji savremene umetnosti u Atini, Beogradu, Novom Sadu, Sarajevu i Nikoziji, Hošek Contemporary u Berlinu, Gete institut, galerija EIKON Schauraum u okviru MuseumsQuartier-a u Beču, Muzeji i galerije Podgorice, Narodni muzej Crne Gore, Kibla Portal u Mariboru, Eugster II Belgrade, Nova galerija vizuelnih umetnosti (NGVU), Residency Unlimited u Njujorku, Oktobarski salon i Kulturni centar Beograda. Dobitnica je brojnih stipendija i nagrada, a njeni radovi nalaze se u uglednim kolekcijama kao što su Muzej savremene umetnosti u Beogradu, kolekcija ifa u Berlinu i Štutgartu, kolekcija Oktobarskog salona u Beogradu, Wiener Städtische umetnička kolekcija u Beču, Telenor kolekcija u Beogradu, Muzej grada Beograda i Savremena galerija Subotica. Ivana Ivković je takođe koautorka i kustoskinja projekta ARTiculation, serije site-specific izložbi koje imaju za cilj mapiranje i vizualizaciju osetljivih društvenih tema kroz savremene umetničke prakse u zapostavljenim i društveno referentnim prostorima. * Zahvaljujemo se umetnici na ustupljenom vizuelnom materijalu i reprodukcijama radova
• Automobili i umetnost: od futurista do BMW Art Collection | Izvolite u salon 50 28.05.2026 54мин

  Da li automobili mogu biti umetnost? U novoj epizodi podcasta „Izvolite u salon“ razgovaramo o fascinaciji automobilima kroz istoriju umetnosti, od futurista koji su slavili brzinu i mašine kao novu religiju modernog doba, preko glamurozne estetike Tamare de Lempicke, pa sve do savremenih umetnika poput Ervina Vurma, Mrđana Bajića i Endija Vorhola koji automobil koriste kao simbol moći, identiteta, kapitalizma, destrukcije i društvenih promena. Posebno mesto zauzima i čuvena BMW Art Collection, projekat koji je spojio vrhunski dizajn, trke i savremenu umetnost. Kroz ovu epizodu istražujemo zašto su kola mnogo više od prevoznog sredstva, kako su postala opsesija, statusni simbol, fetiš i ogledalo epohe u kojoj živimo. Ovo je priča o brzini, luksuzu, nostalgiji i sudaru umetnosti sa modernim svetom.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
• Konzumerizam i umetnost - POP ART | Izvolite u salon 49 21.05.2026 1ч 8мин

  U novoj epizodi podkasta „Izvolite u salon” govorimo o Pop artu, umetničkom pokretu koji je promenio način na koji posmatramo slike, reklame, slavne ličnosti i samu ideju umetnosti. Kako su stripovi, bilbordi, televizija i proizvodi iz supermarketa postali deo galerijskog prostora? Da li je Pop art bio slavljenje potrošačkog društva ili njegova ironijska kritika? I zbog čega danas živimo u svetu koji vizuelno izgleda upravo onako kako su ga zamislili umetnici šezdesetih godina?Kroz priču o autorima kao što su Endi Vorhol, Roj Lihtenštajn i Ričard Hamilton, pokušavamo da razumemo kako je nastao jedan od najuticajnijih pravaca moderne umetnosti i zašto njegov uticaj danas osećamo svuda, od Instagrama, preko reklama , pa sve do muzike, mode i savremenog dizajna.U razgovoru se dotičemo i opsesije slavom, masovne reprodukcije slika, odnosa između „visoke” umetnosti i popularne kulture, ali i pitanja da li je Pop art možda prvi umetnički pravac koji je zaista predvideo svet društvenih mreža i neprekidne proizvodnje vizuelnih sadržaja.Ako vas zanimaju umetnost, istorija kulture i priče koje stoje iza slika koje su oblikovale savremeni svet, dobrodošli u salon.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
• Jugosloveni u Dizeldorfu - rađanje savremene umetnosti | Selman Trtovac | Izvolite u salon 48 14.05.2026 1ч 15мин

  Sa umetnikom Selmanom Trtovcem govorimo o jednom od najznačajnijih fenomena iz umetničke istorije socijalističke Jugoslavije. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, zahvaljujući kustoskinji Biljani Tomić, koja je vodila radionice u SKC-u, uspostavljena je saradnja sa jednom od najznačajnijih institucija savremene umetnosti u Evropi, čuvenom dizeldorfskom akademijom.Na čelu sa proslavljenim Jozefom Bojsom, ova institucija se etablirala kao jedna od vodećih ustanova za razvoj savremene umetnosti, a generacije umetnika sa ovih prostora su, po uzoru na velikane sa početka veka, odlazili u Dizeldorf da tamo predstave svoju umetnost, uspostavljaju saradnju i školuju se.Počev od čuvene generacije Marine Abramović, Raše Todosijevića, Ere Milivojevića, Neše Paripovića i drugih, mladi umetnici iz svih delova Jugoslavije boravili su u Nemačkoj i po povratku formirali scenu koja je kao nikad u istoriji ovih prostora stvarala umetnost koja je išla u korak sa najsavremenijim umetničkim tendencijama.Jedan od poslednjih jugoslovenskih đaka je i naš sagovornik Selman Trtovac, koji se usavršavao u klasi nedavno preminulog Klausa Rinkea, sarađivao iprijateljevao sa utemeljivačem italijanskog pokreta Arte povera, Janisom Kunelisom, i po uzoru na naše slavne pretke doneo metodologiju umetničke prakse u natrag u Beograd.* Veliku zahvalnost dugujemo Selmanu Trtovcu, ne samo na inspirativnom na razgovoru, već i na ustupanju do sada neobjavljene fotografske dokumentacije o saradnji sa Dizeldorfskom akademijom, kao i na ustupanju prava za objavljivanje fotografija iz arhive velikog Klausa Rinkea, koje je Selman sačuvao uz dozvolu umetnika i njegove porodice.
• Sv. Đorđe - đurđevdanski specijal | Izvolite u salon 47 07.05.2026 57мин

  U ovoj epizodi podkasta Izvolite u salon istražujemo jedan od najdugotrajnijih i najsloženijih motiva u istoriji umetnosti lik Svetog Đorđa. Od ranohrišćanskih predstava do savremenih reinterpretacija, Sveti Đorđe se neprestano pojavljuje kao figura borbe, žrtve i transformacije.Polazimo od legende o ubistvu aždaje, i anliziramo slojeve ovog mita u čijoj suštini stoje odnos čoveka i zla, prirode i herojstva, kao i simbolika tela u pokretu. Kroz dela umetnika poput Paula Učela, Rafaela, Ticijana, pa sve do savremenih autora kao što je Saldvador Dali, pratimo kako se ovaj motiv menja.Ova epizoda ne bavi se samo istorijom umetnosti, već i pitanjem zašto nas slika Svetog Đorđa i danas opseda. Da li je aždaja spoljašnji neprijatelj ili unutrašnja borba koju svako od nas vodi?Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
• Ivan Šuković | Autoportret | Izvolite u salon 46 30.04.2026 1ч

  Ivan Šuković je umetnik koji se bavi fenomenom prošlosti, nostalgije, samoće i predelima koji u njemu izazivaju ova osećanja. Ivan kroz umetnost pokušava da pronađe odgovor na pitanje "kako živeti empatično i s poštovanjem u ovom pretećem, čak i perverznom vremenu, vremenu izgubljene bliskosti?" Njegovo polje interesovanja obuhvata upotrebu arhivske građe i porodične dokumentacije, kao i mapiranje i topografiju predela koji su usko povezani sa ličnom i porodičnom istorijom. U okviru svoje interdisciplinarne prakse, Šuković realizuje projekte koji povezuju umetnost i nauku kroz saradnju sa relevantnim naučnim institucijama. Ove aktivnosti sprovodi kao umetnički direktor Re:People – Centra za društvo i tehnologiju iz Beograda, u okviru čijeg programa razvija projekte na preseku umetničkog istraživanja i naučnih metodologija. Plod ovih saradnji predstavljaju značajne inovacije u dobijanju bio-pigmenata i pametnih tekstila. Ivan Šuković je vizuelni umetnik čija praksa obuhvata multimedijalnu umetnost, arhivsko istraživanje i site-specific instalacije. Sarađujući sa naučnim institutima, razvija projekte koji funkcionišu kao interdisciplinarne platforme, povezujući umetničko istraživanje i naučnu metodologiju. Doktorirao je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (Departman za Višemedijsku umetnost, 2019), a poseduje i master diplomu iz digitalne umetnosti i novih medija, kao i osnovne studije književnosti na Univerzitetu Crne Gore. Šuković je predstavljao Crnu Goru na 59. Međunarodnoj izložbi umetnosti – Venecijanskom bijenalu (2022) i na 19. Međunarodnoj izložbi arhitekture – Venecijanskom bijenalu (2025). Njegovi radovi izlagani su na brojnim samostalnim i grupnim izložbama širom Evrope i Zapadnog Balkana. Učestvovao je u međunarodnim rezidencijalnim i profesionalnim programima u Španiji, Nemačkoj, Norveškoj i Italiji. Njegova praksa nagrađivana je više puta, a njegovi radovi nalaze se u javnim muzejskim kolekcijama i privatnim zbirkama. Zahvaljujemo se umetniku za ustupljene reprodukcije radova koji su prikazani.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
• Kako čitati Atinsku školu? Vodić kroz Rafaelovo remek-delo | Izvolite u salon 45 23.04.2026 1ч 6мин

  Kada je Rafaelo počeo da radi Atinsku škole, verovatno nije ni mogao da sluti da će stvoriti, ne samo remek-delo renesanse, nego i filozofsku mapu zapadne misli. Jedna od najpoznatijih slika u istoriji smeštena je u ličnim odajama pape Julija II i okuplja najveće umove antičkog sveta: od Platona i Aristotela, preko Pitagore i Sokrata, pa do Euklida i Zaratustre. U mnoštvu likova Rafaelo je utkao lica svojih slavnih savremenika - Leonarda da Vinčija, Bramantea, Mikelanđela ali i svoj autoportret. Govorimo o tome kako Rafaelo spaja arhitekturu, perspektivu i simboliku u jednu savršeno izbalansiranu kompoziciju, koja ne samo da slavi znanje, već ga i dramatizuje. Ko su stvarni modeli iza filozofa? Ova epizoda nije samo analiza slike, već i razgovor o ideji znanja kao zajedničkog prostora, o napetosti između racionalnog i idealnog, o umetnosti kao mestu susreta epoha.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
• Kako je nastao impresionizam? | Izvolite u salon 44 16.04.2026 1ч 29мин

  Kada je naslikao sahranu u rodnom mestu, Gustav Kurbe je započeo revoluciju u toma šta se može naći na jednoj slici. Do tada se očekivalo da platna opisuju teme iz antike i biblije, poput Tajne večere ili Parisovog suda, da se slike rade po unapred određenim standardima i da se nikako ne slika stvaran svet oko sebe. Grupa mladih ljudi je 1874. godine u Parizu otvorila izložbu upravo takvih slika, kršeći gotovo sve dotadašnje norme. Njihov ideal je bio da predstave stvarnost onakvom kako je oni doživljavaju, često u trenutku, dok se šetaju prirodom, sede u kafani ili posmatraju novorođenče. Taj utisak svakodnevice jedan kritičar je nazvao impresijom, pozivajući se na sliku Kloda Monea, a grupu ovih ljudi kojima su pripadali i Edgar Dega, Ogist Renoar, Kamij Pisaro, Berta Moriso i drugi nazvao Impresionistima. Tako je počela revolucija u slici i oslobađanje od strogih normi koje kao stav traje do danas. U ovoj epizodi podkasta Izvolite u salon govorimo o jednom od najvažnijih umetničkih pokreta koji danas uzimamo zdravo za gotovo, o tome zašto Eduar Mane nije želeo da bude deo impresionističkog pokreta, kako su na njih uticali Emil Zola i Šarl Bodler i zbog čega impresionizam predstavlja revoluciju koja traje. Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
• Kako je čin poniženja postao simbol pobede? Vaskršnji specijal | Izvolite u salon 43 09.04.2026 1ч 14мин

  Razapinjanje Hrista trebalo je da bude surovi čin poniženja, ali je vremenom krst postao univerzalni simbol hrišćanske poruke ljubavi i žrtve za druge. Kako je predstava raspeća, od jednog omalovažavajućeg grafita u starom Rimu, postala sveprisutna slika mučeništva? Zbog čega je trebalo da prođe više od 400 godina da bi se ova predstava pojavila u hrišćanskoj umetnosti i kako se nakon toga razvijala kroz sliku i skulpturu? U ovoj epizodi podkasta Izvolite u salon govorimo o plejadi umetnika čije predstave Raspeća danas krase svaki pregled istorije umetnosti: Đoto, Mazačo, Mantenja, Mikelanđelo, Donatelo, Velaskez, Grinevald i El Greko, smao su. neki od majstora kroz čije radove pratimo kompoziciju ove predstave i njenu evoluciju. Kako su od kamerne scene, kojoj su prema Jevanđeljima prisustvovali Bogorodica i sv. Jovan, nastali prizori sa mnoštvom figura i likova koji čak nisu bili ni savremenici ovog stravičnog čina, saznajte u novoj epizodi. Izvolite u salon.Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
• Paja Jovanović - Između Orijenta, istorije Srbije, i Evrope | gost: Petar Petrović, Narodni muzej u Beogradu | Izvolite u salon 42 02.04.2026 1ч 14мин

  Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!Velika nam je čast što smo sa kustosom Narodnog muzeja u Beogradu, Petrom Petrovićem, razgovorali o životu i delu velikog srpskog slikara Paje Jovanovića, jednog od najznačajnijih predstavnika akademskog realizma u srpskoj umetnosti. Analiziramo njegove najpoznatije istorijske kompozicije, orijentalne scene i portrete bečke aristokratije, kao i način na koji je spojio akademsko slikarstvo, istorijske teme i tržište umetnosti kraja 19. i početka 20. veka. Posebno se osvrćemo na slike poput "Mačevanja", "Seobe Srba, "Borbe petlova",ali i portreta iz bečkog perioda, kao i na njegovu ulogu u formiranju vizuelnog identiteta srpske istorije.Ova epizoda je namenjena svima koje zanima istorija umetnosti, srpsko slikarstvo, akademski realizam, orijentalizam i kulturna istorija Balkana.Petar Petrović je rođen 1971. godine u Ćupriji. Završio je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1997. Od 1998. radi u Narodnom muzeju u Beogradu, gde je muzejski savetnik i kustos Zbirke srpskog slikarstva 18. i 19. veka. Piše studije, kritike i članke o umetnosti 19. i 20. veka.Ovim putem se zahvaljujemo gospodinu Petroviću na izdvojenom vremenu i sjajnom razgovoru.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
• Gojini demoni - Crne slike Fransiska Goje | Izvolite u salon 41 26.03.2026 1ч 27мин

  Posetite nas na izvoliteusalon.com i prijavite se na newsletter!U ovoj epizodi govorimo o Crnim slikama Fransiska Goje, ciklusu murala koje je slikar naslikao u poznoj starosti na zidovima svoje kuće, čuvene "kuče gluvog čoveka", između 1819. i 1823. godine. Ove slike, među kojima je i čuveni „Saturn koji proždire svoje dete“, predstavljaju mračnu viziju sveta, nastalu u periodu Gojine bolesti i razočaranja u društvo nakon Napoleonovih ratova i inkvizicije.Analiziramo simboliku, istorijski kontekst, psihološko stanje umetnika i zašto ove slike i danas deluju toliko uznemirujuće i moderno.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
• Endi Vorhol - Influenser među umetnicima | Izvolite u salon 40 19.03.2026 1ч 37мин

  U ovoj epizodi ulazimo u svet Endija Vorhola, umetnika koji je izbrisao granicu između umetnosti i potrošačke kulture. Kako su konzerve supe i lice Merilin Monro postali simboli jedne epohe? Da li je Vorhol bio genije ili samo precizno ogledalo društva u kojem je živeo? Govorimo o nastanku Pop arta i vremenu koje ga je oblikovalo, o Vorholovoj fascinaciji slavom, novcem i masovnom proizvodnjom, kao i o njegovoj specifičnoj ironiji i distanci prema svetu koji je istovremeno kritikovao i slavio. Osvrćemo se i na čuvenu Fabriku i ljude koji su je činili, ali i na uticaj koji Vorhol i danas ima na savremenu umetnost, dizajn i način na koji razmišljamo o brendovima. Ako vas zanima kako je umetnost postala deo popularne kulture i kako je jedan umetnik uspeo da redefiniše njene granice, ovo je epizoda za vas.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
• Kako su kafane i restorani oblikovali umetnost? | Izvolite u salon 39 12.03.2026 1ч 15мин

  U ovoj epizodi vam otkrivamo kako su prizori sa jelom i pićem oblikovali umetnost od ranog hrišćnastva, preko boemskog Pariza pa do istaknutihsavremenih svaralaca. Saznaćete gde je nastao prvi restoran, kako je dobio ime i zbog čega su beogradskevlasti zabranile otvaranje kafana 1911. godine. Od vizantijskih mozaika, Karavađa, Ticijana, Mane i Van Goga, gestikulacija tokom jela i pića bila je predmet najvećih svetskih majstora, dok su Nadežda Petrović, Đura Jakšić i Stevan Aleksić iz srpskih kafana crpeli inspiraciju za dela koja do danas predstavljaju najviši kreativni izraz našeg naroda.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
• Ogist Roden - Kako je nastala moderna skulptura? | Izvolite u salon 38 05.03.2026 1ч 48мин

  Kako je vajar koji je tri puta odbijen na Akademiji postao otac moderne skulpture? Zašto su njegove figure delovale „previše stvarno“ i zbog čega su izazivale skandal?Analiziramo njegova najpoznatija dela i govorimo o telu kao izrazu unutrašnjeg konflikta, o napetim mišićima koji postaju psihologija, o fragmentu kao modernoj formi.Kako je Roden razbio akademske kanone 19. veka? Kakav je bio njegov odnos sa učenicom i ljubavnicom Kamil Klodel? I zašto se njegova dela danas smatraju prekretnicom između klasične i moderne umetnosti?U epizodi otkrivamo:Zašto je realizam u skulpturi bio revolucionaranKako je nastao „Mislilac“ i šta zapravo predstavljaZašto su „Vrata pakla“ bila njegov životni projekatKako je Roden otvorio put modernizmu 20. vekaUkoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
• Nemanja Nikolić - Crtež u pokretu | Autoportret | Izvolite u salon 37 26.02.2026 1ч 54мин

  Nemanja Nikolić je umetnik koji se podjednako izražava u crtežu, slici i animaciji. Njegova umetnička praksa može se podeliti na dva segmenta: on paralelno stvara slike u stilu geometrijske apstrakcije i figurativne crtane video animacije. Još od svojih prvih video animacija, polazišna tačka Nemanjinih crteža je aproprijacija filmskih kadrova iz kinematografskih ostvarenja sredine 20. veka, kao što su film noar, opus Alfreda Hičkoka i naučna fantastika. Nemanja u svom radu preuzete scene iseca, prespaja i rekontekstualizuje stvarajući nove narative koji su praćeni namenski komponovanom filmskom muzikom, a uz same animacije uvek izlaže i crteže od kojih su one nastale. Iako su njegove rane animacije bile bez pozadine, on ih kasnije uvodi tako što crtež po crtež stvara kadrove na različitim štampanim izdanjima. Od rada „Panic Book” (2015), preko „Uncontained Images” (2017–18) do monumentalnog „The Plot” (2017–21), podlogu crteža su činile knjige, mape, enciklopedije, koje su izdavane u vreme SFRJ.Tokom pandemije nastaje serija "Psihopolitika" u kojoj umetnik sukobljava kadrove iz "Zone sumraka" sa naslovnim stranama najstarijeg dnevnog lista na Balkanu, otvarajući pitanje istine i njene "delotvorne" snage u onom smislu o kom je tako slikovito pisao Nikolo Makijaveli.Poslednji ciklus pod nazivm "Povratak crnog kvadrata" kroz animirani crtež uvodi čuveni Maljevičev crni kvadrat kao element drugosti i inkorporira ga u kadrove hladnoratovske holivudske produkcije, čime problematizuje upotrebu straha i kontrole medijskih narativa, na simboličkom i geometrijskom nivou dovodeći maljevičevski kvadrat u sukob sa sferom (u habermasovskom smislu).Nemanja Nikolić (1987) je diplomirao 2010. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstvo, gde je 2019. godine završio i doktorske umetničke studije. Radi kao vanredni profesor na istom fakultetu i jedan je od inicijatora Umetničkog prostora U10, nezavisne umetničke platforme za podršku mladim savremenim umetnicima. Od 2010. godine imao je samostalne izložbe u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, galeriji Dix9 Hélène Lacharmoise u Parizu, Muzeju savremene umjetnosti Crne Gore u Podgorici, ERD galeriji u Seulu, galeriji Rima u Beogradu i Kragujevcu, B2 galeriji u Beogradu, Umetničkom prostoru U10, itd. Učestvovao je i na brojnim grupnim izložbama, između ostalog u Caixa Forumu u Madridu i Barseloni, Kunsthal KadE u Amersfortu, Künstlerhausu u Beču, na 56, 57. i 60. Oktobarskom salonu u Beogradu, 20. Bijenalu u Pančevu, Francuskoj kinoteci u Parizu i dr.Dobitnik je više nagrada, među kojima su Specijalna nagrada 60. Oktobarskog salona za grupni projekat Prostori za umetnike (2024), Nagrada za crtež Udruženja likovnih umetnika Srbije (2021), kao i Nagrada za crtež Fondacije Vladimira Veličkovića (2011). Radovi Nemanje Nikolića nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama kao što su ABN AMRO kolekcija (Amsterdam), Lucas Museum of Narrative Art (Los Anđeles), WAP Foundation (Seul), Ekard Collection (Hag), JMS Collection (Pariz), Kolekcija Oktobarskog salona (Beograd), Wiener Städtische Collection i Telenor Collection (Beograd).Zahvaljujemo se Nemanji Nikoliću na ustupanju reprodukcija radova za potrebe ove epizode. Sva prava pripadaju umetniku i njegova su intelektualna svojina.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu
• Robert Kapa - Fotograf na korak od smrti | Izvolite u salon 36 19.02.2026 2ч 14мин

  „Ako ti fotografije nisu dobre, nisi dovoljno blizu“. U ovoj epizodi analiziramo život i delo jednog od najuticajnijih fotografa u istoriji ratne fotografije. Od Španskog građanskog rata do iskrcavanja na Dan D u Normandiji 1944. godine, Robert Kapa je bio tamo gde je istorija nastajala, često na korak od metaka i eksplozija.Ko je zaista bio Robert Kapa? Ratni fotograf, mit 20. veka, avanturista ili čovek koji je živeo opasnije nego što je svet mogao da podnese? Poseban fokus stavljamo na njegove fotografije sa Dana D, objavljene u magazinu Life, koje su postale simbol haosa, pokreta i nesigurnosti modernog rata, kao i na čuvenu fotografiju „Pali vojnik“ iz Španskog građanskog rata koja je otvorila debatu o istini, inscenaciji i granicama dokumenta.Govorimo o ljubavi i profesionalnom partnerstvu sa Gerdom Taro, prvom ratnom fotografkinjom koja je poginula na frontu i čija je smrt duboko obeležila Kapin život. O prijateljstvu sa Ernestom Hemingvejem, sa kojim je delio iskustvo rata, opasnosti i razumevanje hrabrosti kao egzistencijalnog izbora, ali i o ljubavi sa Ingrid Bergman, i kako je Hičkok zaštitio njihovu privatnost. Robert Kapa je bio i osnivač agencije Magnum Photos, revolucionarnog kolektiva koji je promenio položaj fotografa u medijima i omogućio autorima veću kontrolu nad sopstvenim radom. Kapa nije bio samo svedok istorije, već jedan od ljudi koji su redefinisali način na koji je posmatramo.Da li je Robert Kapa dokumentovao rat ili je stvorio novu estetiku rizika? Da li je bio posmatrač ili učesnik? I koliko košta život proveden na korak od smrti?Ako vas zanima istorija fotografije, ratna fotografija, Dan D, Magnum Photos i umetnici koji su pomerali granice između života i umetnosti, ova epizoda donosi detaljnu analizu jednog od najuzbudljivijih biografskih narativa 20. veka.Ukoliko vam se dopada šta radimo, možete postati deo zajednice i pogledati dodatne epizode na našem Patreon kanalu, na kom možete predložiti teme za naredne epizode: 🔗 https://www.patreon.com/c/Izvoliteusalonu